RSS vesti






Web prijatelji:





 Početna strana
Strana se učitava


“Rajac umesto raja”
19 - 26. januar 2014.

RAJAC UMESTO RAJA

Kolo pozitivne energije, triput na jednu stranu triputa na drugu, zatim svi krenu ka centru skupe se sve ruke u sredinu-dodirnu se, zatim se podignu na gore i svi viknu glasno JEEEE !!... Kolo smo upražnjavali u svakoj šetnji na većoj livadi. Pozitivnu energiju prenela nam je Mara Čalija .

Autobus sa Mikijem za volanom i grupom iz Novog Sada došli su po nas u Skerlićevu ulicu. Pošto smo ukrcali prtljag ušli smo u autobus. Poznati nasmejani likovi u atobusu na čelu sa Evom, koja ih je sve okupila u Novom Sadu, kao i dve Smederevke. Razdragano pozdravljanje sa Verom Pinter, Julijanom, Lepom, Marikom, Marom, Dragicom, Mirom, Ljiljom, ….
Usput smo svratili da kupimo vodu jer se voda u pomoćni rezervoar dovozi cisternom pa velika potrošnja se oseti. Nismo imali vode od nedelje uveče pa do 14 sati. Neki su se ujutru organizovali i išli do Dinčića česme. Ta voda im se svidela i produžili su da se snabdevaju vodom i dalje sa te česme.
Došli smo na Rajac dočekala nas je predhodna grupa puna dece. U domu je bila i grupa Rusa koji studiraju likovnu akademiju, koji su slikali motive Rajca, a uveče ispred biblioteke crtali Sinišin portret.
Andrija Lekić svakog dana u 10 vodio je grupu u šetnju prvo na bliže destinacije a onda na dalje. Učesnici su se delili na više ekipa:
I oni koji su išli sa Andrijom do kraja na čelu sa Nadom, sa dobrom kondicijom,
II oni koji su odustajali posle veće uzbrdice, otezali, razvlačili kolonu i usput zastajkivali i pručali. Posebnu grupu činili su veterani koji su pravili svoju turu u blizini doma po svojim mogućnostima. Andrija je prvog dana vodio do vrha Rajca, zatim su sledili izleti do Brezja, pored Čanka do neimenovane kote, Jelen stene, Crnog Vrha, Vijuljka i ka Dobroj vodi.



Videli smo usput kukurek, na par mesta cvet maslačka, sremuš se spremao da izađe napolje.
Dok smo pešačili usput smo jeli omekšali šipurak, gloginje, skupljali divlje jabučice. Za mnoge je bilo otkrovenje seme bukve koje smo usput skupljali i jeli.
Rajac “ni manje planine ni više vidika” priredio nam ja od prolećnog vremena do zime sa maglom i snegom.
U petak od ponoći počeo je da pada sneg, ujutru je bila zimska idila sa maglom i vetrom. Andrija je poveo grupu ka Dobroj vodi. Zbog vetra i magle i loše opreme neki su se vraćali ka domu. Dvanaest najupornijih su išli za Andrijom, posle sat i četrdeset pet minuta, i ta grupa se vratila ka domu.
Dešavanja u domu, bilo je gledanja televizijskih serija, igranja remija, 9 knjiga se pročitalo iz biblioteke doma, druženja. Svakog jutra pola sata pre doručka, pokazivala sam “Tajči”i zainteresovani su mogli da vežbaju. Završavalo se sa Marinim cakama iz “yoga smeha” i na kraju se čulo se glasno JEEEE... iz TV sale.
Jednog dana pričala sam o zlatovezu a neki radoznali su hteli i da sami naprave uzorak zlatoveza debljim gajtanima.


Rajko nam je priredio iznenađenje, u petak, je doveo živu muziku, stimungu su doprineli i svčano postaviljeni stolovi. Muzika je počela pre večere, pa se produžila do duboko u noć. Časteći muziku neki su odustali od kupovine sira i kajmaka. Svima je bilo lepo, na kraju su se i u kolo uhvatili.
Rajkova, bolje reći Zorina kuhinja bili su na nivou. Uživali smo u jelu i redovno praznili tanjire. Pored ustaljenog repertoara, predivnih čorbi, svadbarskog kupusa sa projom, piroške sa sirom, domaće turšije, dezerta ... dobili smo i pihtije kao predjelo i “čobanski krompir” sa prilozima .....
U subotu dom su posetili, i na ručku bila, grupa planinara “Železničara” iz Beograda. Oni su pešačili od sela Ba, preko Dobrih voda, i Danilovog vrha. Pošto je autobus ostao u Slavkovici, išli su pešice do dole. Bila je to grupa mlađih planinara, dobre kondicije.
U subotu uveče bila je tombola na kojoj smo se zahvalili malim poklonima i pljeskom pozdravili Zoru i sve gospođe iz kuhinje, koje su brinule o nama i priuštili nam prijatan boravak. Naravno, poklon je dobio i Rajko. Učesnici smene su svojim prilozima pomogli da se tobmola održi. Tombola se otvarala javno pred svima uz komentare i smeh, tako da je to veče svima ostalo u prijatnom sećanju.
Rastali smo se u lepom raspoloženju sa željom da se vidimi i dogodine “ako Bog da”.

Završiću poslednjim stihom iz Jovanove pesme “RAJAC UMESTO RAJA”

Pa neka padaju snegovi beli
I makar pljušti koliko može,
Rajac i Pobeda, ostaše u duši...
Podaj Gospode, hvalim te Bože!


Izveštaj i fotografije dežurna u domu
Milica Jovanović Marković

(ove fotografije ću da spakujem i na moj Facebook profil)