RSS vesti






Web prijatelji:





 Početna strana
Strana se učitava


Karpati, masiv Capatini- Vânturarița Mare-1886m
10 - 12. oktobar 2014.

ИЗВЕШТАЈ СА АКЦИЈЕ НА

КАРПАТЕ
Mасив CAPAŢINI- Vânturarița Mare-1886m
(Национални парк Buila Vânturarița)

10-12.10.2014




Остале фотографије погледајте----->ОВДЕ
10.октобар.
Пошли смо из Скерлићеве улице у 18 часова. Преко Ђердапа смо прешли у Румунију око поноћи. Даље преко Тргу Жиуа стигли смо до подножја масива CAPAŢINI који се налази на јужном делу средишњих румунских Карпата. Било је око 4. сата када смо стигли у село Пјетрени. Ту смо сачекачи до 6. сати да се раздани да би кренули даље. Шумским путем смо отишли до превоја са кога смо кренули на туру по планини Buila Vânturarița. На туру смо кренули у 7.15.
11.октобар.
Тура по масиву у националном парку „BUILA VÂNTURARITA“. Са превоја /880м/ смо кренули клизавим шумским путем који служи за извлачење стабала. Касније пут прераста у стазу која води кроз четинарску шуму а у горњем појасу се налази букова шума. Из шуме се излази негде на око 1400м. Одавде тура иде голим гребеном где су северне падине стрме и пошумљене а јужне голе и блаже. Прво смо изашли на врх Пјатра/1625м/, па затим низ један жљеб сишли на превој где се налази склониште /1550м/, односно кућа брвнара која служи као склониште и дом. Са превоја следи поново успон на врхове Buila/1849м/ и Алба/1775м/ па још један превој и на крају успон на највиши врх планине Vânturarița Mare/1886м/. Био је леп поглед на већи део масива Средишњих Карпата. Са врха смо се вратили на превој и пробали да нађемо стазу која силази низ јужне падине до скита Св.Пахомија/800м/. Нисмо нашли стазу али су четворо ипак отишли низ стрме травнате и камените падине и изашли на пола пута између скита и манастира Патрунсе. Друга група се вратила до превоја и склоништа и стрмом клизавом напорном стазом сишла такође, до манастира Патрунсе. Трећа група је ишла само до превоја са склоништем и сишла до манастира. На крају сви смо се око 17. часова окупили код манастира Патрунса/1000м/. По обиласку манастира отишли смо новом стазом која води до подножја и сишли до места где је могао да дође минибус. Вратили смо се преко села Барбешти у Хорезу где смо се сместили у пансиону „Дана“. Дужина туре је била око 19км, успон око 1300м.
12.октобар.
Ујутро у 7 сати кренули смо превозом и прво отишли до кањона Бистрице. Одмах на почетку нисмо могли да уђемо у кањон јер се пут реновира, стари је већином однела вода. Због израде нових мостова није било могуће проћи кањоном па смо се вратили и обишли манстир Бистрицу.
-Ктитор манастира Бистрице је бољар Craioveti што пише на зиду из године 1492-1494. Мнасатир се налази код села Бистрице у општини Костешти, покрајина Vâlcea, у живописном долини.
-При повратку смо отишли до геолошког музеја, односно заштићеног локалитета са налазиштем камених конкреција познат под називом Trovanţii.
-Trovanţii су облика као пешчарске конкреције, слојеви изграђени од пешчара са карбонатним цементом насталим воденим растварањем кречњака. У основи то су пешчари са текстуром која је стварана заједно са порастом слоја са тенденцијом раста од центра ка периферији од неких 4,5cm за 1200 година. Јављају се као минерални агрегати у облику нодула, сфероида, елипсоида или цилиндричних дентритичних масивних структура концентрисаних у слоју са величином од неколико милиметара до неколико метара.
После овог локалитета смо посетили манастир Хорезу. Тога дана је била велика свечаност у манастиру, уствари био је дан када су преношене мошти некога од владара Бранковеану. Био је ту и румунски патријарх и много света. Било је величанствено на кратко слушати литургију која је служена тим поводом. -Манастир Хорезу је основао 1690 године влашки принц Константин Бранковеану. Сматра се мајсторством “Бранковеану стила“, познатим по својој архитектури и уравнотежености, која је позната по богатим скулпторским детаљима који обрађује религијске композиције, портрете и као и сликарским украсним радовима.
Морали смо даље па смо за кратко свратили код радњи где се продаје грнчарија, јер је ово крај Румуније који је најпознатији по својим предметима од глине.
На путу од Хорезуа ка Тргу Жиу свратили смо до још једног геолошког локалитета, „Пирамиде“- код Magurе Slatioarei. Ништа посебно нисмо видели, велике вододерине и голе стрме падине. Нисмо могли да прођемо јер нема стазе а све је зарасло у густу, младу углавном брезову шуму. Можда би нешто и видели да смо ближе пришли.
-Пирамиде су заштићено подручје од националног значаја. Резерват се простире на површини од 10-50хектара. Терен је стрм а настао је ерозијом тла при чему су формирани оштри стрми гребени у седиментним стенама (песак, шљунак, глина), уз помоћ ваздуха (мраз, ветар) и воде спирањем и одроњавањем.
И на крају у Тргу Жиуу смо обишли два парка са скулптурама познатог скулптора Константина Бранкушија /1876 1957/. Поново преко Ђердапа враћамо се кући уз задржавање за ручак у Д.Милановцу. У Београд смо стигли око 22 сата.

Верољуб Ковачевић, тел. 064/225-9941 , 065/9391195

Остале фотографије погледајте----->ОВДЕ