RSS vesti






Web prijatelji:





 Početna strana
Strana se učitava


Zapadni Rodopi, Bugarska, Bataški Snežnik (2082m)
30. april - 03. maj 2015.

ИЗВЕШТАЈ СА АКЦИЈЕ НА

ЗАПАДНЕ РОДОПЕ-/Бугарска/

Баташки Снежник- 2082м
-Родопска језера, клисура Триград, Смољанска језера,
Смољански и Самодивски водопади-


Од 30. априла до 03. маја- 2015





Остале фотографије погледајте ----->ОВДЕ
30.04.2014.
Пошли смо из Скерлићеве у 20 сати. Преко Пирота и Софије рано ујутро смо прошли кроз Пазарџик. Одатле путем преко планине ка југу прошли смо кроз место Батак и отишли до централног дела баташких Родопа.
01.05.2014.
БАТАШКИ РОДОПИ-Баташки Снежник- 2082м. На туру смо пошли уз долину Томофилово реке. Шумски пут углавном води кроз шуму са повременим пропланцима све до пред крај завршног успона где преовладавају голе падине са камењаром. На путу је било леда и снега а и трагова од медведа. По изласку из шуме указао се врх са падинама прекривеним остацима изгореле шуме, вероватно запаљена услег удара громова. После заравни следио је завршни успон на највиши врх, Баташки Снежник-2082м. На врху се налази гранитни камени гребен и пирамида са свеском за уписивање посетилаца. На северу се лепо видело велико Баташко језеро. Дан је био променљив, час само што не почне киша па огране сунце. Ипак прошло је без кише. Вратили смо се истом стазом. Дужина туре је око 18км, успон око 650m.
По завршетку туре наставили смо путем ка месту Доспату. Пут води преко планине на којој се се налази више вештачких језера окружених густом четинарском шумом. Прошли смо поред језера Голем Беглик, Широка Пољана и на крају сишли до великог Доспатског језера на чијем се крају налази место Доспат. Кратка пауза у Доспату па наставак пута преко места Борино ка Триградском ждрелу на Триградској реци. За смо десетак минута смо закаснили да би купили улазнице и ушли у пећину кроз коју протиче река. Погледали смо само оно што се могло видети без уласка унутра. На крају овог дана отишли смо у Смољан где смо се сместили и уморни и неиспавани одмах после вечере отишли на починак.
02.05.2014
Овај дан је предвиђен за обилазак северне околине Смољана, односно Смољанских језера и успон на врх Снежанка-1926м. Поподне обилазак Смољанских водопада.
-Туру смо почели од језера Лагера, оно је највеће језеро али као већина њих полака зараста у траву и муљ. Даље смо поред пл.дома Смољанска језера дошли до Тревистотог и Сухог језеро. Одавде почиње успон кроз шуму до превоја а затим левом стазом изашли на један од видиокваца на гребену Орфејевих стена. Био је добар поглед на површ на којој се налазе Смољанска језера поред којих смо претходно прошли. Стаза води преко једног предврха да бу убрзо стигли на врх Снежанку-1925м. До овог врха воде скоро све скијашке жичаре и лифтови из центра Пампорова и околине. На врху се налази велики ТВ-предајник са рестораном и кружним простором за разгледање. Попели смо се горе до ресторана и уживали у погледу на западне и источне Родопе, Пирин на западу у даљини, Балкан планину на северу, Рила се слабије видела али зато се лепо видео Тасос на јужном хоризонту. Скоро цела Тракија на видику. Силазак са торња и силазак другом стазом до почетног места где нас је чекао превоз. Преко Смољана смо отишли до почетка стазе за Смољанске водопаде. У долини реке било је много оборениг стабала четинарске шуме услед недавних великих снежних падавина. Стаза је прокрчено па се може проћи а горе код највишег водопада део степеница су вода или балвани однели. Када смо стигли до највећег водопада почела кишица да ромиња па се нисмо дуго задржавали и убрзо кренули назад. Кратко смо се задржали у Смољану и вратили се до нашег мотела. Дужина обе туре је била око 18км, успон око 700м.
-Смољанска језера су заштићено подручје са прелепим пејсажима, планинским језерима у четинарским шумама и разним барским биљкама. Позната су под називом „смарагдне очи Родопа“. Било их је 12 а сада само 7 јер су нека већ преузеле барске биљке.
-Смоњански водопади се налазе 2км западно од Смољана /1100-1700м/, на дужини од 800м а највиши водопад Орфеј висок је 68м.
03.05.2014
Дан за повратак. Из Смољана смо кренули назад преко скијашког центра Пампорово, у коме се налазе многобројни хотели и други објекти за смештај који зврје празни. Има и доста започетих великих објеката који су недовршени а изгледа неће ни бити на основу изгледа и стања. На путу смо се задржали мало у пролазу кроз старо етно-село Широка Лука са доста сатрих очуваних кућа родопског стила, старих цркава и неколико камених мостова на Широколашкој брзој реци.
/Широка лъка је село у јужној Бугарској у близини Смољана у централном делу Родопа. Познато је по изузетној архитектури која датира још од 17. века. и по отпору исламизацији током Отоманског царства./
Затим смо прошли крао град Девин и узводно уз Девинску реку кренули ка водопаду Самодивското прскало. Очекивали смо више да видимо, међутим, до водопада нисмо стигли, изгледа да нисмо кренули стазом уз реку већ стазом која води до једне старе тврђаве. Водопаде смо видели само са падине преко пута. Пошто на тој реци сада има мало воде они и изгледају као прскало.
Даље у правцу севера кроз масив Родопа новим путем идемо долином реке Ваче на којој се налазе неколико вештачких језера од којих су највећа Кричим и Вача. Вача је десна притока реке Марице. Из масива Родопа изашли смо код места Крчим а код Стамбулиског пређосмо мутну Марицу и изађосмо на аутопут западно од Пловдива. Даље напорно и досадно путовање уз краће одморе од којих је прави био у ресторану «Вожд» у Белој Паланци. Сада сити па остаје само дремање где после петнаестак сати путовања стигосмо мало пре 22сата у Београд.

Вођа акције: Верољуб Ковачевић, тел. 064.225.99.41

Фотографије погледајте ----->ОВДЕ