RSS vesti






Web prijatelji:





 Početna strana
Strana se učitava


Maglić (BiH) - Sećanje na Zvonka Blažinu
11 - 13. mart 2016.

MAGLIĆ (BiH) - Sećanje na Zvonka Blažinu
11 - 13.03.2016


Zvonko Blažina je bio jedan od najpoznatijih posleratnih Jugoslovenskih i Srpskih alpinista. Jedan je od osnivača Alpinističkog odseka Beograda i dugogodišnji alpinistički instruktor. Najjači uticaj je ostavio na mnoge penjače i alpiniste u AOB-u i planinarskim društvima kojima je često držao alpinističke i visokogorske tečaje. Umro je 10. aprila 2001 u 73 godini. Planinari Beograda se, zimskim usponom na Maglić, sećaju jednog od najvećih alpinista Srbije.

Maglić je najviši planinski masiv u Bosni i Hercegovini. Najviši vrh Maglića, sa istoimenim vrhom, nalazi se na istoku BiH na granici sa Crnom Gorom, okružen Pivom i Sutjeskom. Sastavni je deo Nacionalnog parka Sutjeska u kome se nalazi jedina preostala evropska prašuma Perućica. Južne padine Maglića se spuštaju ka Trnovačkom jezeru, jednom od najlepših glečerskih jezera. Strme litice Maglića (2386 m) su pravi izazov za planinare i alpiniste. Pristup najvišem vrhu Maglića je moguć iz dva pravca. Sa Istoka se započinje uspon od Dernečišta(lokve), velike poljane na samom prevoju makadamskog puta. Drugi prilaz je sa juga od Trnovačkog jezera i atraktivniji je u letnjim uslovima. I jedan i drugi pristup zahtevaju dobru kondiciju, tehniku i iskustvo posebno u zimskim uslovima.

Krenuli smo u petak naveče ka Magliću i stigli u svitanje na Tjentište. U isčekivanju prijatelja planinara, dočekaše nas „rendžeri“ nacionalnog parka kojima je jedini cilj bio naplata ulaznica. Ne pitaše nas ni kako smo putovali, a kamoli da nam daju neku korisnu informaciju. Pomislih da je u ovo doba na Magliću velika gužva. Ipak se pojaviše dobri ljudi sa kojima smo iz Beograda dogovarali uspon na Maglić. Dzipom i jednim autom prebaciše nam stvari do Beškita(1275m) podno Dragoš sedla. Dalje se nije moglo, po dubokom snegu.

Od Tjentišta(559m) krenuli smo, sa malim rančevima, asfaltnim putem pa makadamom. Nakon sat vremena pešačenja dalje nastavljamo po snegu. Na rampi nas dočekaše isti neljubazni rendžeri, uzeše svoje planirano bez ijednog korisnog saveta. Kod Beškita natovarismo se sa teškim rančevima i bez zadržavanja, na Dragoš sedlu, nastavljamo ka Dernečištu gde je planiran kamp u snegu. Oko dva sata popodne smo stigli na konačište. Polako se diže naselje šatora. Nekima je prvi put da razapinju šator u snegu, iskusni im pomažu; vežbamo i ne žurimo. Dok se jedni zabavljaju oko šatora drugi pripramaju čaj i supicu. Timski rad pobeđuje.

Rano smo se zavukli u šatore. Napolju magla provejava sitan sneg doduše nema vetra. Oko pet popodne je počeo da pada sneg i padao je sve do zore. U svanuće izvlačimo se iz zavejanih šatora. Vrema nam nije saveznik pa uspon na Maglić završavamo na Lokvama. Ponovo se pakujemo i pripremamo za povratak. Divan trening za neke više planine u letnjim uslovima gde je neophodno spavanje u šatorima. Ponovo su nam teški rančevi na leđima samo sad je nizbrdica. Rankov auto i džip na Beškitu nam popravi raspoloženje. I dok se grupa sakupljala na Tjentištu naši prijatelji nas lepo ugostiše. Hvala im. Ručali smo u Foči i nastavili za Beograd. Još jedna visokogorska akcija planinara Beograda i trening za letnje ekspedicije.
   
           Krenuli smo                                                                     Beškita - Dobro se natovarismo

   
Kolona ka Lokvi                                                                               Mrkalj klade

   
Izađosmo iz šume                                                                       Dernečište - lokve (1640)

   
Vreme je pokvarilo želje penjača                                                                   Idilična noć

   
Zavejani šatori                                                                                  Povratak

   
Ni povratak nije bio lak                                                                 Konačno bistra Sutjeska


Spomenik palim borcima na Sutjesci (drugi svetski rat)


Vođa i izveštaj: Vladislav Matković

Fotografije: Dušan Sudžum