KIPAR

U zoru 07.08. iskrcavamo se u luci Kirenija i smeštamo na par kilometara van grada. Na Kipru se kroz više od 8000 godina smenjuju osvajači, religije i kulture. Na severnom delu, tkz, Republika Severni Kipar, sticajem okolnosti, su ostali najvažniji spomenici i arheološka nalazišta ostrva.   U toku sedmodnevnog boravka smo obišli:
Salamina – jedan od najznačajnijih gradova istočnog Mediterana, glavni grad Kipra od 7 v.p.n.e. do 3 v.n.e.  Posetili smo čuvene Kraljevske grobnice, koje su vrhunski dokaz da je Kipar po svemu bio deo grčkog antičkog sveta. Sahrana sa kočijama i konjima je još jedan dokaz da su ovde živeli Grci Homerovih epova. Sve nas je podsećalo na Patroklovu sahranu.  Sa kraljevima su sahranjivane i sluge. No to je možda bio uticaj orijentalnih kultura kojima je Kipar bio snažno izložen zbog geografske pozicije. Istoriju Salamine (arhajski i klasični period) možemo pratiti kod Herodota.  Čuvena pomorska bitka između Grka i Persijanaca se odigrala 450 g. p.n.e. kod Salamine.
Salamina
Famagusta - najvažnija luka Kipra.  Ključna godina za istorju Famaguste je bila 1192g. početak vladavine dinastije Luzinjan.  Grad se razvija u jednu od najvažnijih luka istočnog Mediterana zbog izuzetno dobre i zaklonjene pozicije. Broj stanovnika stalno raste, pogotovu posle pada Akre 1291g. kad Krstaši i hrišćansko stanovništvo dolaze na Kipar  sasvim napuštajući Palestinu i Bliski istok.  Srednji vek je zlatno vreme ovoga grada. Bila je to jedna od najbogatijih luka Mediterana. Bogatstvo ovog trgovačkog i lučkog grada se i danas vidi po raskošnim palatama, katedralama i tvrđavi. Tvrđava je u svetu poznata kao mesto zbivanja Šekspirove drame Otelo. Katedrala Sv.Nikole je iz perioda Krstaša. Zidana (1298-1312), u njoj su krunisani Luzinjani za kraljeve Jerusalima, pošto bi se u Nikoziji krunisali za kraljeve Kipra.  Katedrala je danas džamija.
Bella Pais


Opatija Bela Pais (13v.) se nalazi u jednom od najleših kiparskih sela  na brdima Pentadaktilosa. Ovekovečena je u delu Gorki Limunovi Lorensa Darela, pisca Aleksandrijskog Kvarteta. To je prelepi avgustinski manastir iz vremena Luzinjana, sa posebnom atmosferom, koja je bila sjajna podloga za priču o Gotici i Krstašima.
Katedrala
Bujuk han-Nikozija


Nikozija - antička Ledra, gl. grad Kipra, podeljen je zelenom linijom. Nikozija je dobila na značaju kad je Salamina prestala da bude glavni grad ostrva zbog opasnosti od arapskih upada.  U vreme Mlečana oko grada su podignute velike kružne zidine sa 11 velikih bastiona.  To je remek delo mletačke vojne arhitekture.  Prošli smo kroz sačuvana tzv. Vrata Kirenija i došli do trga Ataturk.  Granitni stub u sredini su Mlečani preneli iz Salamine i na vrhu postavili lava, simbol Sv. Marka, zaštitnika Venecije.  U vreme britanske vladavine, umesto lava je postavljen bakarni globus, kao simbol Britanske imperije u kojoj sunce nikada ne zalazi. Obišli smo Bujuk (Veliki) han, koji je izgrađen neposredno po osvajanju Kipra od strane Turaka oko 1570g.  Najvažniji istorijski spomenik je svakako katedrala Sv. Sofije iz 13v., iz perioda Luzinjana.  Kada su Turci osvojili ostrvo, katedrala je pretvorena u džamiju Selimiju. Dodali su dva minareta, ali što god dogradili Osmani sjaj franačke Gotike nisu uspeli da ugase.

Soli i Vuni – na zapadnoj strani ostrva se nalazi Soli, grčki polis iz 6 v.p.n.e. Sačuvano je pozorište sa 4000 mesta, okrenuto prema moru. U Soliju je pronađena i čuvena skulptura Afrodite solijske koja se čuva u Nacionalnom muzeju u grčkom delu Nikozije.  Ta skulptura je simbol ostrva Kipra, i često je reprodukovana.  Posle turske invazije na severni Kipar, zabranjena su sva dalja arheološkoa iskopavanja.  Arheolozi znaju da je veći deo grada ostao pod zemljom, ali je tako zaštićen od atmosferalija i lovaca na arheološko blago.  Soli je poznat i kao grad u kome je kršten Jevanđelista Sv. Marko. U ranohrišćanskoj bazilici  se na podu nalaze predivni mozaici. Pored Afroditinog hrama na brdu iznad pozorišta je bio i hram boginje Izide iz doba helenizma.  Grci su prvi odškrinuli vrata stranim bogovima, a Rimljani su ih širom otvorili za istočnjačke kultove. 

U samom podnožju Troodosa se nalaze ostaci palate podignute za kralja Mariona.  Šeststote godine p.n.e. gradovi-polisi Kipra su bili podeljeni na one koji gledaju na istok, u pravcu Fenikije i Persije, i one koji se žestoko zalažu za neraskidivu vezu sa matičnom Grčkom. To je prouzrokovalo rat između kiparskih gradova.  Ostrvo je već tada bilo podeljeno na, grubo rečeno, pro-zapadni i pro-istočni blok.  Kao da kroz celu istoriju, Kipar nije mogao da izbegne tu sudbinu!  Kralj grada Mariona, uz pomoć Persije gradi palatu Vuni, koja dominira i kontroliše grad Soli sa jakom pro-grčkom strujom. Godine 449 p.n.e., Persija biva poražena i stanovnici Solija u znak odmazde spaljuju palatu. 1920g. arheolozi na svetlost dana iznose kolekciju nakita i novca oštećenog u požaru.

Soli-teatar
Vuni-persijska tvrdjava


Kirenija – osnovana u 10 v.p.n.e. od Grka ahajaca posle trojanskog rata. Muzej u okviru kirenijske tvrđave nam je samo delimično pomogao da shvatimo kakav je značaj na trgovačkim putevima istočnog Mediterana imala Kirenija. Arapska opasnost u 7 v. je naterala Vizantiju da podigne moćnu tvrđavu.  Vladar Kipra, Isak Komnen, je poslao svoju ženu i kći u tvrđavu Kirenije 1191g. smatrajući da je to najbezbednije mesto na ostrvu u trenutku kada se očekivalo isrcavanje vojske Ričarda Lavljeg srca.  U vreme frančke dinastije Luzinjan, tvrđava je obnovljena i unutar zidina se nalazila i kraljevska rezidencija Huga I Luzinjana. Trvđava pamti i Đenovljane i Mlečane, sve dok se bez borbe nije predala Osmanima 1570g. Možda je posada smatrala da je otpor besmislen posle pada Famaguste i Nikozije.  U vreme Britanaca, tvrđava je bila zatvor i policijska akademija.  Posle turske invazije 1974g., u Kireniju su se doselili uglavnom Turci izbegli iz Limasola (južni deo ostrva).
Severni Kipar-luka Kirenija



13.08. napuštamo Kipar. Feribotom prelazimo do luke Tašuču i putem uz more idemo u pravcu antičke Likije.
Mire-Grobnice u steni

DEMRE (antička Mire)

Likiju su naselili Grci sa Krita.  Istoričar Strabon piše o savezu 23 likijska grada – šest najvećih su Ksant, Patara (rodno mesto Sv. Nikola), Olimp, Tlos, Pinara i Mire.  Njihove ruševine se mogu videti i danas. Od okolnih naroda, Likijci se razlikuju  po tome što mrtve nisu sahranjivali u zemlju već u grobnice isklesane u steni ili u karakteristične sarkofage, koji se mogu videti i danas po ulicama turskih gradića na ovom delu obale. Mire je osnovana još u 5 v.p.n.e. Glavna boginja grada je bila Artemida Elekterija.  U vreme hrišćana (4 v.) su je proslavila čuda njenog episkopa, potonjeg Sv. Nikole.  Propadanje grada je počelo u 7 v, upadima Arapa.  Od stare Mire je sačuvano izvanredno pozorište i grobnice u steni sa likijskim natpisima i dubokim reljefima.  Reke turista se slivaju u Demre. Naročito ima Rusa koji dolaze u katedralu Sv. Nikole.  U južnom krilu crkve se nalazi sarkofag u kom je Sv. Nikola počivao skoro 750 godina dok Normani nisu odneli njegove svete mošti u Bari.  Katedrala je danas pretvorena u muzej a u crkvene svrhe se koristi jednom godišnje - 19 decembra. Tada grčku liturgiju služi mitropolit Mire  sa sedištem u  Vaseljenskoj patrijaršiji u Istanbulu, a za njom sledi ekumenska služba katolika i protestanata.

FETIJE (antički Telmesos)

Dva dana smo spavali u selu iznad Fetije. To je najnoviji turistički trend.  Napuštena grčka sela u zaleđu primorja se pretvaraju u turističke atrakcije.  Preko dana smo se kupali na božanstvenim plažama kao što je laguna Ulu Deniz, a noću smo spavali na brdima iznad mora gde je bilo svežije i prijatnije. Selo u kom smo bili zove se Hisaronu i na svakih nekoliko minuta smo dolmišima mogli ići na plažu ili u Fetije.   Fetije je smešten u jednom od najlepših zaliva na Mediteranu koji se u antička vremena zvao Glaukus Sinus. 

Fetija-Ulu deniz


Telmesos je bio čuven po svojim prorocima, koji su prorekli pad maloazijskih grčkih polisa pod vlast Persije.  Kasnije, gradom vladaju Ptolomeji, potom kraljevi Pergama, i na kraju Rimljani.  U 15 v. Krstaši Jovanovci zauzimaju Telmesos i utvrđuju grad. Kada je Sulejman Veličanstveni osvojio Rodos, preživeli Krstaši su zauvek napustili poslednja uporišta na istoku uključujući i Telmesos.  Tako se grad našao u granicama Osmanskog carstva.  Pod imenom Megri, postaje važna luka za izvoz hroma i drveta. Do 19 v. stanovništvo je bilo uglavnom grčko. Posle odlaska Grka 1923g., grad dobija novo ime Fetije – Pobeda. Grad je živopisan, ima dosta parkova i egzotičnih bazara. Uz marinu sa bezbroj jahti, teče promenada sa kafeterijama i restoranima. Od istorijskih spomenika smo obišli čuvene likijske grobnice iz 4 i 6 v. p.n.e. Noću su grobnice u stenama iznad grada osvetljene te se mogu videti iz skoro svakog dela grada.  U samom centru, skoro na obali, je izuzetno očuvano rimsko pozorište iz 2 v. sa 1500 sedišta i delom proskeniona.
16.08. smo preko Mugle i Ajdina krenuli za Izmir i Dardanele, uz pauze da bi 17.08. u popodnevnim časovima stigli u Beograd.

Napisala:
Deana Komlenić

Vođa puta: Vladislav Matković