Pindske planine (Grčka)
Masiv Timfi - Gamila (2497m)

29.04.-03.05.2004.

 

   29.04.2004. Grupa od 32 planinara krenula je nešto posle 18 sati ka Pindskim planinama u severozapadnoj Grčkoj.

   30.04.2004. U zoru smo stigli na makedonsko-grčku granicu, Medžetlija/Niki. Put dalje vodi kroz Florinu, smeštenu na kraju velikog pelagonijskog polja u njegovom jugozapadnom obodu ka planinskom masivu koji se od Pelistera pruža dalje na jug. Sa puta ka Kozaniju skrećemo levo pa, preko planinskog pobrđa, silazimo ka mestu Kastorija i velikom istoimenom jezeru, južno od Prespanskog jezera. Od Neapolija ponovo planinski masiv sa stenama sličnim kao na Meteorima, ali ne tako strmim, sa selima zbijenog tipa bez plodne zemlje, prilazimo severoistočnom obodnom delu Pindskih planina. U daljini snežni vrhovi Smolikasa. Najzad ulazimo u dolinu u kojoj su ogromne količine nanetog materijala iz planinskih potoka i reka. Sa naše desne strane uzdižu se vrhovi masiva Gramos na grčko-albanskoj granici. To je nastavak naših dinarida ka jugoistoku ili tzv. šarsko-pindski masiv. 
    Oko 14 sati stižemo u mesto Konjica, smešteno na izlazu klisure rijeke Aos koja razdvaja masive Timfija i Smolikasa. Prekrasan pogled na severne strme stenovite i snežne strane masiva Timfija. Kraća pauza pa dalje nastavljamo ka Janjini. Prelazimo nabujalu bistru planinsku rijeku Aos sa starim turskim mostom, odakle počinje da se razliva i kruvuda kroz polje i sve manje žuri ka Jadranskom moru. Nakon dvadesetak kilometara skrećemo lijevo užim putem ka selu Aristi, odakle uzanim putem silazimo u proširnje kanjona Vikos na rijeci Vodoimatis. Jedva prelazimo uzani most, pa penjanje serpentinama do sela Veliki i obližnji Mali Papingo /950m/. Posle skoro 23 sata stigosmo u to lijepo planinsko selo od kamenih kuća, kamnih krovova, a i skoro sve ostalo je od kamena. Iznad sela se uzdižu strme krečnjačke zapadne stene Astrake. 

    Oko 17.15 krećemo ka domu markiranom dobrom stazom sa oznakom 03. Ubrzo je povremeno počela da nas rosi sitna majska kiša. Staza kasnije izlazi iz šume i uz padinu sa nekoliko kaptiranih izvora stižemo do našeg odredišta, pl.doma Astrakas /1950m, koji se nalazi ispod istoimenog vrha na prevoju, ispod njega je u dolini jedno ledničko jezero. Gore smo svi stigli do 21 sat, upoznali se sa domaćinom Jorgosom, bivšim beogradskim studentom, odmorili se i otišli na željno očekivani odmor.

Astraka
Gamila-2497m

   01.05.2004. Dan planiran za uspon na glavni vrh masiva. Krenuli smo svi osim jednog člana iz doma oko 8.15. Staza prvo silazi oko 150m do jezera, zatim pored jednog manjeg vodopada, pa zatalasanim snežnim blagim padinama sve do prevoja ispod vrha/1315m/. Severne stenovite strane su vertikalne i spuštaju se ka severu u dolinu rijeke Aos. Sa prevoja podalje od strmine i snežnih streha stižemo po srednje oblačnom ali za pešačenje prijatnom danu /oko 11.30/ na najviši vrh masiva Gamilu /2497m/. Pogled lep na istočni glavni greben sa još vrhova, na zelenu vodu duboko dole u dolini rijeke Aos, severnu stenu vrha Astraka kao i na delimično okopnelo Zmajevo jezero. Posle podužeg odmora otišli smo i do sledećeg istočnog vrha Astraka 2, /2468m/. Sa ovog vrha smo sišli u dolinu kojom smo došli i vratili se oko 15.30 u dom nakon čega je pala jaka kratka kiša sa gradom.
Gamila-2468m


   02.05.2004. U isto vrijeme kao juče ali u manjem broju /25/ krenuli smo na vrh Astraku koja se uzdiže južno odmah iznad doma. Da bi došli na vrh morali smo da obiđemo severne strme stene, da odemo ka jugu gde stene prestaju, i uz južne blage padine izađemo na vrh. Od doma se može izaći na vrh samo uz pomoć alpinističkih pomagala. Na vrh Astraka /2436m/ smo stigli oko 11-11.30. Gore, na severnim stranama, još uvek vise velike snežne strehe koje se povremeno kidaju i stropaoštavaju niz točila ka siparima. Po povratku grupe u dom, spakovali smo se i u više grupica sišli dole u selo, jer smo noć ranije odlučili da ne idemo na planirane Meteore zbog potrebnih 7 sati putovanja do njih, što bi značilo da ljudi koji rade u utorak ne bi mogli stići na posao ujutro već tek negde oko podne. U selo, mali Papingo svi smo sišli do 18 sati, prepakovali se, malo odmorili u kafančetu i u 19 sati krenuli istim putem nazad.

    03.05.2004.
Oko ponoći smo sat vremena pauzirali u Kastoriji, u zoru ušli u Makedoniju, a oko 14 sati stigli u Beograd.

Mali Papingo
Ledničko lezero


   Masiv Timfi na Pindskim planinama je jedna od najlepših planina na Balkanu. Gore prostrane i blage padine sa nekoliko ledničkih jezera, strme stene pogodne za alpinizam, okolne klisure i kanjoni sa rijekama na kojima su idealni uslovi za rafting. Planinska sela sa starom arhitekturom prilagođena kako bi mi rekli seoskom turizmu ali ne baš i jevtina za naše uslove. Pored ovog dela Pinda u oblasti Zagorje nalazi se još dosta drugih zanimljivih prirodnih lepota a mi bejasmo prva grupa iz Srbije, a kako rekoše naši domaćini i iz bivše Jugoslavije, koja dođe u ove prelepe predele, nastavak naših dinarida, koji se ka jugu protežu na još mnogo mitskih planina, a neke od njih biće cilj naših budućih putešestvija.

5. maj 2004.,
Veroljub Kovačević

 

| Početna strana