np đerdap

 

NP Đerdap, Sokolovac

25.maj.2014.

lepenko

 Paulo Koeljo u svom „Priručniku za penjanje na planine” savetuje: „Uči od nekog ko je već bio tamo gore: bez obzira koliko se jedinstveno osećaš, uvek postoji neko ko je imao isti san pre tebe i ko je ostavio tragove koji mogu da ti olakšaju putovanje; mesta na kojima možeš da učvrstiš konopac, stazice, polomljeno šiblje koje olakšava kretanje. Uspon je tvoj, kao i odgovornost, ali ne zaboravi da ti iskustvo drugih može mnogo pomoći.”

Upoznavanje s Karpatskom Srbijom najbolje je početi penjanjem na planinu Severni Kučaj u istočnoj Srbiji, koja se nalazi između Golubačke klisure i reke Pek, severno od Kučeva i Majdanpeka, delimično u granicama Nacionalnog parka Đerdap. Ovaj planinski predeo formiraju oštri, izuvijani grebeni, gde staze najčešće idu po samom vrhu grebena, nudeći vidikovce s retkim proplancima, na prostoru s izuzetno gustim i bujnim šumama. Predele Đerdapskih planina neki zovu i srpskom Amazonijom, zato što su skoro u potpunosti pokriveni šumom. Područje je mahom nenaseljeno, jer se sela kao što su Dobra, Boljetin, Brnjica i Radenka nalaze na obodnim delovima ovog neverovatnog šumskog prostranstva, u kojem se, kada jednom uronite, stvarno osećate kao u pravoj džungli.

Ulaz u NP Ðerdap

Ulaz u NP Ðerdap

Na Severni Kučaj, koga mahom čine stene kristalastih škriljaca, granita i gabra, a samo manjim delom krečnjačke, nadovezuje se masiv Liškovca, koji je sa ovom čudesnom planinom spojen preko Tatarskog Visa i Babinog Mašila. Prva destinacija naše grupe od 20 planinara bila je čuvena Golubačka tvrđava, odnosno Đerdapska klisura, nastala pre mnogo stotina hiljada godina razdvajanjem planinskog masiva Karpata, kada se u taj rased ulilo Panonsko more koje je nestalo, a danas, kroz 130 kilometara dug kanjon, teče Dunav.


Đerdapska klisura, koju zovu i „Gvozdena vrata”, najveća je rečna klisura probojnica u Evropi. Čine je četiri klisure, Golubačka, Gospođin vir, Kazan (najveća rečna dubina 90 m) i Sipska, te tri kotline: Ljupkovska, Donjomilanovačka i Oršavska, gde je moćni Dunav probio karpatske planine u dužini od 90 kilometara.

Jedna od kula Golubacke tvrđave

Jedna od kula Golubacke tvrđave

Početak planinarske staze

Početak planinarske staze

Posle kraćeg obilaska Golubačke tvrđave, na trasu dugu 20 kilometara, krenuli smo sa Đerdapske magistrale, gde je tunel broj 17, odnosno od ušća Pesače u Dunav, reke koja izvire ispod Šomrde i probija se između dva brda, Sokolovca i Čoka Njalte (Visokog vrha), pa teče ka Dunavu, tvoreći mini kanjon.Išli smo uzvodno, kroz gustu šumu, prema vrhovima Sokolovac i Čoka Njalta, okomito uzdignutih u nebo, ispod kojih su probijeni brojni tuneli magistrale. Vreme je bilo sparno, ali je Pesača žuborila, pa smo se umili, a potom je pregazili, videvši usput kornjače i nastavivši prema Sokolovcu kroz more trave, koja je od silnih kiša narasla do struka, te čarobnim livadama prepunim cveća, lekovitog bilja i divljih ruža.

Kornjača

Kornjača

Trava do struka

Trava do struka

Iskusni vodiči kažu da se Đerdapske planine nikako ne smeju potceniti, iako im je najviši vrh „samo” 803 metara. Naizgled niske, Đerdapske planine se uzdižu nad Dunavom, koji je u tom delu na samo 80 metara nadmorske visine, što znači da do najviših vrhova treba savladati minimum 700 metara uspona, a često i više. Planinari znaju da je jako teško isplanirati kretanje bez gubljenja visine na putu do vrha, po tako dinamičnom terenu, strmih padina i razuđenih vodotokova, a da se jednom „uhvaćena” visina više ne izgubi.

Uspon na Sokolovac

Uspon na Sokolovac

Sečinski vrh, Sokolovac

Sečinski vrh, Sokolovac

Na putu smo videli i „neme” table-putokaze, na kojima ne piše baš ništa, te raštrkana, retka domaćinstva s ovcama, svinjama i kravama. „Nema mladih, svi odlaze”, kaže nam meštanin Milan Milošević, koga srećemo na šumskoj stazi sa dve krave, dve ovce i psom. „Ne sejemo ništa, vidi kako se raširio šipurak”, kaže on.

Izlazimo na Sokolovac i penjemo se na Sečinski vrh (648 m), odakle puca savršen pogled na šumovitu Čoka Njaltu, s retkim vrstama drveća i njihovim zajednicama, a kišica prestaje da pada.

Pogled na mutan Dunav

Pogled na mutan Dunav

Uživanje

Uživanje

Još pod utiskom fascinantnog pogleda na Gospođin vir i Dunav, mutan, prljav, sa vodom koja se skroz povukla, jer je jezero ispražnjeno kako bi Dunav primio novu vodu od poplava, nastavljamo dalje. U zaseoku Čoka Njalta, u selu Boljetin, mazimo jaganjce, a domaćini nam pokazuju trinaesto prase koje hrane iz flašice.

Posle kratkog predaha, nastavljamo spuštanje cvetnim livadama s pogledom na čuvenu stenu Treskovac, sa rumunske strane. Inače, ovo brdo obožavali su stanovnici Lepenskog vira, čiji je trapezasti oblik služio kao osnova za izgradnju njihovih domova. Kozjim stazama spuštamo se ka mostu iznad Boljetinske reke koja se na tom mestu uliva u Dunav.

Trinaesto prase

Trinaesto prase

Cvetne livade

Cvetne livade

 Treskovac

Treskovac

Prolazimo tunel broj pet, pa tunel broj šest i stižemo do Lepenskog vira.Posle preko 20 pređenih kilometara i oko 830 metara savladane visine, dok sunce obasjava ceo kraj, jedemo riblju čorbu i ćevape u kafanici pored muzeja i razgovaramo o pređenom putu, ili, kako bi to rekao Paulo Koeljo: „Ispričaj svoju priču! Daj primer. Reci svima da je to moguće, pa će i drugi ljudi onda imati hrabrosti da se suoče sa sopstvenim planinama.”


Za kraj, evo jedne lepe legende i malo istorije.

Lepa devojka Golubana

Na strmim liticama nizvodno od Golupca nalazi se Golubačka tvrđava, sagrađena na stenovitim padinama Homoljskih planina, koja je ime dobila po devojci Golubani. Prema legendi, priče o njenoj lepoti stigle su i do turskog paše, koji ju je prosio i donosio darove, ali ga je lepotica odbila. Paša je naredio da se Golubana kazni vezivanjem za stenu iznad Dunava, pa su ptice unakazile njeno telo, a ona izdahnula u mukama. Međutim, uspomena na njenu tužnu sudbinu je ostala u narodu, pa je mesto u kome je živela dobilo naziv Golubac.
Golubačka tvrđava prvi put se spominje 1316. nakon smrti kralja Dragutina, kao tvrđava sa ugarskom posadom. Car Lazar je pokušavao da osvoji Golubačku tvrđavu, te je početkom 15. veka ipak došla u srpski posed. Nakon smrti despota Stefana godine 1427, Turci osvajaju i tvrđavu Golubac i drže je u svom posedu sve do početka 19. veka.
Golubačka tvrđava ima devet visokih četvorougaonih kula, povezanih sa ozupčenom šetnom stazom. Bila je podeljena na unutrašnje i spoljašnje utvrđenje. Na višem delu unutrašnjeg utvrđenja nalazile su se citadela i tri kule spojene bedemima, a na citadeli je bila glavna kula i, verovatno, žitnica i cisterna za vodu. U nižem delu Golubačke tvrđave na Dunavu nalaze se ostaci dvospratne monumentalne palate iz prve polovine 15. veka, uz koju je izgrađena šestospratna kula za odbranu i stanovanje. U okviru spoljašnjeg utvrđenja postojala je kapija sa drvenim mostom preko vodenog šanca i dve kule.

Tokom tridesetih godina 20. veka, kroz Golubačku tvrđavu je probijen magistralni put, a ulazna kapija je srušena. Danas je Golubačka tvrđava urasla u vegetaciju, unutrašnji drveni prilazi kulama su truli, pa je posmatranje tvrđave bezbedno samo samo sa vode.

 

U nastavku, pogledajte Picasa album:

picasa  

Vođa puta: Milan Lončar


Izveštaj: Vesna Knežević
Fotografije:
Marija Petrović

Lon-che