VENČAC - BUKULJA   -   24. februar 2003.




    PD POBEDA je organizovala u subotu, 22. februara pešačenje od Venčaca do Bukulje. Ukupno 51 planinar iz Beograda, Smedereva, Pančeva, Mladenovca, kao i dvoje Nemaca, službenika ambasade, pošlo je u 7 ujutru autobusom iz Beograda, i oko pola devet smo bili na istočnim padinama Venčaca. Vreme lepo,vedro, lagani mraz. Blagom uzbrdicom do manastira Svetog Đorđa, podignut je krajem 15. veka, a obnovljen za vlade kneza Aleksandra I Obrenovića, oca kralja Milana. mešten u dubokoj šumi, van sve civilizacije deluje pomalo mistično. Odatle oštar uspon kroz celac, oko 30 cm snega, na Venčac pod vrh 658 mnm. Smetovi veći od pola metra na netaknutom snegu su bili sjajan dekor za fotografisanje. Višečasovno pešačenje po širokoj planinskoj gredi dovelo nas je do podnožja Bukulje. Sve je bilo čisto, belo, od nedavnog snega i obasjano suncem. U kafani ''Kačara'' smo malo predahnuli, i nastavili uspon ka dubokim snegom zatrpani vrh Bukulje. U Lovačkoj kući, kraj kamina smo se ogrejali uz kuvano vino i rakiju. A moralo se nazad u ''Kačaru'', u velikom zemljanom loncu, upravo se skuvao svadbarski kupus. Vruća proja, kuvano i ostalo vino uz to... Tu je i gitara, Ljuba Danilović, nama poznati ''Ljuba Gitara'', više od tri sata je raspoloženje bilo veoma vruće. Pao je mrak, mesec zašao, pa smo se pod svetlošću zvezda, opet po snegu spustili u Aranđelovac gde nas je čekao autobus. U Beograd smo stigli u 21 čas.

Ukupno je pređeno 16 kilometara, savladana visinska razlika od 700 metra pri usponu i 750 pri silaženju, što za zimske uslove, gde se na dosta mesta morao prtiti visoki sneg nije malo.



izveštaj vodje puta: Bogoljub Janković
PD Pobeda, Beograd