Dimitor, vrela Sane i Plive   -   01.04.2005. - 03.04.2005.




1. april 2005.
    Po planu, malo posle 20 sati grupa od 26 planinara krenula je ka Bosni na planinu Dimitor i vrela Sane i Plive.

2. april 2005.
    U Mrkonjić grad smo stigli rano jutro, oko 4.45 sati. Smestili smo se po sobama i malo odmorili do polaska u 7 sati. Dan je bio prohladan ali vedar. Preko Podrašnice i prevoja Štrbine spustili smo se uzanim putem u selo Donja Medna, odnosno zaseok Okandžije. Tura polazi od škole/445m/ pa odmah pored slapova i starih vodenica, preko zaseoka Savanovići, iznad koga se na istoku izdižu kameni krečnjački tornjevi. Pored brzog bistrog potoka uskoro smo prošli pored njegovog vrela i uz zarasle staze izašli na prevoj Vučja poljana/750m/. Sa prevoja smo sišli u selo Pecku, skoro napušteno sa ponekom staricom na seoskim stazama. Sišli smo dole ispod sela do Mračajske pećine iz koje ističe brza bučna rijeka i posle samo tristotine metara se uliva u zelenu Sanu. Prešli smo preko brda i stigli do preko puta gornjeg vrela Sane/404m/, koje izbija iz pećine. Sa druge strane brda nalazi se još jedno vrelo koje se odavde ne vidi.

Okandžijski slapovi
    Tamo se može preći preko drvenog improvizovanog mosta koji je napravio slikar Boro Janković sa Zelenkovca. Malo posle nas na vrelo je stigao Duško Blažić sa desetak planinara iz B.Luke. Posle obilaska vrela vratili smo se pored Mračajske pećine i prešli Sanu preko jednog drvenog mosta, kod ušća Mračajske rijeke/400m/. Stazom kroz šumu smo izašli u selo Previju/480m/ i gore na prevoj/510m/ iznad sela D.Vrbljani. Sišli smo niz zaseok Berići, prešli nabujalu rečicu Semiš/370m/ i stigli do glavnog puta, ponovo prešli Sanu/360m/ i uz bučnu Medljansku rijeku stigli ponovo u Okandžije. Tura dugačka 18km, uspona 660m, vreme trajanja 5 sati.

    Vratili smo se autobusom ponovo na Štrbinu/945m/ i odatle je pola grupe krenulo na uspon ka najvišem vrhu planine Dimitor u 15.15 sati. Grupu je vodio Milan Lončar jugoistočnim padinama ka vrhu. Gore, na vrh Mali Dimitor (1483m) su stigli za oko dva sata. Sišli su istočnim proplancima ka Zelenkovcu. Prešli su 12km i savladali uspon od 670m što je za ovaj dan bilo ukupno 30km sa 1330m uspona. U Zelenkovac su stigli u 19sati. Grupa koja nije išla na vrh provela je vrijeme na Zelenkovcu obišavši razne gradjevine, mostiće i druge Borine umotvorine, kao i slike izložene u drvenom čardaku, a zatim uz topao kamin družili se sa Borom uz piće i vruć krompir ispod sača. U Mrkonjić grad smo stigli oko 20 sati.

Vrelo Plive
Vodopad na Plivi u Jajcu

3. april 2005.
    U 8 sati smo otišli preko Šipova i još do blizu vrela Plive. Do 2,5 km udaljenog vrela smo skoro ravnim putem stigli oko 10 sati. Obišli smo dva zapadna vrela, a istočno je dalje i teže pristupačno iz ovog pravca pa tamo nismo ni išli. Vratili smo se istim putem do mesta Jezero i dalje pored Plive i Plivskog jezera oko 11 sati stigli u Jajce. Obišli smo stari deo grada, još uvijek prilično razrušen i oronuo. Tvrdjava je bila zatvorena pa nismo ulazili u nju. Dole pored Vrbasa smo obišli vodopad Plive, na njenom ušću u Vrbas. Dalje niz Vrbasku klisuru pored jezera Bočac stigli smo do Krupe na Vrbasu. Manastirska crkva je bila zatvorena pa je grupa otišla do obližnjih slapova na rijeci Krupi. Oko 14.30 krenuli smo nazad istim putem. U Beograd smo stigli oko 21.30 sati uz dobru vožnju veselog i raspevanog majstor Ranka i mirnog i tihog Janka.

    Ukupno predjeno oko 38km, savladano uspona oko 1450m.



Beograd, 04. april 2005.
izveštaj vodje puta: Veroljub Kovačević
fotografije: Veroljub Kovačević
PD Pobeda, Beograd