Izlet Dunavskim limesom   -   14. mart 2004.




14.mart 2004.
    Lepim, očuvanim, privatnim autobusom sa prijatnim vozačem, krenuli smo autoputem prema Požarevcu, gde nam se pridružio prijatelj, planinar Mioljub Radanović, Glocki. Odvezli smo se do sela Kurjače i odatle prepešačili do manastira Nimnik, gde se upravo završavala nedeljna liturgija. Branka Knežević i Nebojša Damjanović udruženi sa Mioljubom su nas upoznali sa znamenitostima ovoga kraja, bližom i daljom istorijom i kulturnoistorijskim spomenicima.
    Zatim smo se odvezli do sela Zatonje, na obali Dunava (mesta gde je nasipom dunavski rukavac pretvoren u poznato Srebrno jezero). Šetnja obalom Dunava po peščanim dinama sličnim, čak izrazitijim od onih u Deliblatskoj peščari ( gazili smo travom nevezani pesak), po nepojmljivom mnoštvu ljuštura školjki i pužića, koje su talasi Dunava izbacili na obalu, svakako će nam ostati u sećanju.
    Podeljeni u tri grupe, stigli smo do sela Ram. Preko vrha Gorica, kružno obalom pa preko visa na kojem se nalaze ostatci rimskog kastruma Lederata, na limesu prema varvarima, dok je poveča grupa na čelu sa Nevenom Krstić, po čijoj je ideji ovaj izlet i zamišljen, nastavila obalom do impozantne tvrđave Ram, našeg krajnjeg cilja. Branka Knežević je uspela da organizuje posetu staroj crkvi, sagrađenoj unutar zidina srednjevekovnog turskog hana, što nam decenijama do sada nije uspevalo. Iako nas je sve vreme pratila prilično jaka košava ( duvajući nam u leđa), pešačili smo kroz sama "usta košave", početak dunavske klisure, nekima će baš na tom mestu, preko puta srpskog manastira Bazjaš ( sa rumunske strane) ostati u sećanju pominjanje našeg boravka u rumunskom Banatu i sretanja sa divnim ljudima, koji su nas tako srdačno prihvatali.

Tokom izleta nas pedeset je prepešačilo 15.5km i savladana je visinska razlika od 700m.



vodja puta: Dušan Vulićević
pomoćnik vodje puta: Branka Knežević
PD Pobeda, Beograd