Goč   -   07.04.2007. - 09.04.2007.


| Prvi deo | Drugi deo |




    Ovog Uskrsa, obišli smo nekoliko planina južno od Kraljeva, popeli se na više vrhova, proslavili praznik, družili se sa kraljevačkim planinarima, dočekali proleće... Bezbroj lepih utisaka i prijatnih trenutaka...

   Subota, 07. april
    Naše putovanje započelo je u subotu, 07. aprila u 7 sati ujutru. Posle prijatne vožnje, pauze u kafančetu pored puta (sa lepinjama i kajmakom), stigli smo na Goč (Dobre vode) oko pola 12. Posle smeštanja u Smučarskom domu, koji je izuzetno uredan, čist i sa ljubaznim domaćinima, krenuli smo na najviši vrh Goča, Ljukten (1216m). Sa nama je krenulo troje planinara iz planinarskog društva Gvozdac, Kraljevo. Staza je vodila putem, koz šumu, pored veštačkog jezera, potoka, preko livada, čas gore, čas dole...Proleće je mirisalo svuda oko nas,

poglede nam je privlačilo cveće u potocima,
Cveće u potoku

Sremuš
zelene livade “mirišljavog” sremuša,

koze i ovce po livadama, i na kraju...

snegom pokriven Željin,
Željin osta "pusta želja"

planina koju smo ostavili za neki drugi put i odložili zbog otkazivanja jednog broja prijavljenih planinara.

Na Ljuktenu
Sa vrha Ljukten,

gledali smo pomalo mutnjikavo nebo, zrake sunca koji su se teško probijali, a već “ohladjene”, vetar nas je poterao na povratak... Preko Vukovog brda, vratili smo se na Dobre vode oko 19 sati.

   Nedelja, 08. april
    U nedelju, na Uskrs, probudili smo se raspoloženi i u nekom posebnom, prazničnom raspoloženju. Poželeli smo jedni drugima “Hristos vaskrese”, izvadili šarena jaja koja smo spremili još u Beogradu i kucanje je počelo...Autobusom smo otišli do doma kraljevačkih planinara u selu Brezna...

Tamo su nas oni sačekali, pa smo u dvorištu ispred doma opet napravili malo slavlje.
Ispred doma u Brezni

Skuvali su nam čaj, poslužili nas kafom, rakijom, i naravno – jajima.
Veseli vodja

Svuda oko nas rascvetani behar, toplo sunce koje miluje, proleće koje je konačno tu i koje pleni svojom lepotom. U tako dobrom raspoloženju, oko pola 10, svi zajedno krenuli smo ka Stolovima. Staza kojom smo hodali vodila je preko padina Debelog brda, prekrivenih uglavnom retkim četinarima. Popeli smo do Orlovca, i posle kraće pauze, nastavili ka Usovici. Usput su nam zvonili mobilni telefoni, stizale SMS poruke, a sve sa željama za srećan Uskrs...

Na Usovici
Na Usovici (1375m), malo smo se odmorili,

a zatim se deo grupe popeo na lep i interesantan vrh Čiker (1324m). Opet predeli neobične lepote, bele breze raznih oblika, ljubičasti tepisi od cveća, omiljeni cvet jeremičak... Zatim smo svi zajedno, posle dugačkog silaženja preko Ozrena i Oštre glavice, došli do manastira Žiča. Nažalost, liturgija je već bila završena, ali smo mi ipak obišli manastir, upalili sveće, malo se odmorili u tihom i lepom dvorištu, i zatim, autobusom, koji nas je tu sačekao, vratili se na Dobre vode. Kao i prvo veče, večerali smo u restoranu Smučarskog doma. Hrana je bila odlična.