Ozren, Giljeva, Kablar   -   13.05.2005. - 15.05.2005.




13.05.2005.
    Iz Beograda smo krenuli po planu, oko 16 časova. U Sjenicu, hotel «Borući» gde smo se smestili, stigli smo oko 23 sata.

14.05.2005.
    Krenuli smo oko 8,30 preko Sjenice putem ka Novoj Varoši do desetak kilometara udaljenog predela Govedaka. Dan je bio bez oblaka, idealan za planinarenje. Sa Govedaka (1225m), u 8 sati silazimo niz istočni deo sela Gonja i nakon 2km silazimo do Uvca /1190m/. Odličan pogled na istočne padine Jadovnika i severne Ozrena.
Dolina Uvca u selu Gonje

    Iz doline Uvca u centru sela počinjemo uspon severnim padinama Ozrena, izlazimo do krečnjačke stenovite barijere Litice, odakle vidimo preostalih preko dvadesetak kilometara planirane ture. Uskoro stižemo do padina ispod glavnog vrha, prekrivenih procvetalim vresom, jeremičcima i tek proniklim lincurama. Na severnim zavterinama još poneka krpa od još neokopnelog snijega.
Jadovnik

    Na najviši vrh Orlovaču (1693m), 11km stižemo oko 11,30 sati. Na vrhu nas je bilo 37, a šestoro se odvojilo u Gonju i uz Uvac otišlo do sela Caričine i kasnije do zbornog mesta sela Trijebine. Sa vrha Ozrena smo videli mnoge planine, ne baš po najboljoj vidljivosti, ali još sasvim pod snijegom, jer se vide uglavnom njihove severne padine. Pa da podjemo od zapada: Ljubišnja, Maglić, Bioč, Durmitor, Sinjajevina, Moračke planine, obližnja Bjelasica iza koje proviruju Komovi, Prokletije, Hajla, Rusolija i Žljeb, Mokra gora, Golija, Javor i susedni Jadovnik.
Na vrhu Ozrena

    Posle dužeg odmora krećemo dalje ka jugu preko Bukove glave, Kamarišta, Kolaj brda i Krnjeg bora sa koga smo videli skoro celo Tičije polje osim kuća koje se ne vide odavde. Nešto dalje strma dolina Dubočice. Negde na 20km deo grupe kome je bilo više dosta pešačenja napustio nas je i sišao u selo Trijebine. Oni su prešli oko 24km. Mi smo nastavili dalje, sišli na prevoj Prijevorac/1400m/ izmedu Ozrena i Giljeve.

    Posle okrepljenja na jedinom izvoru putem smo došli do proplanka Mačkovac i uskoro na najviši vrh Giljeve Jelenak (1617m), 16 sati. Na jugoistoku se prostire zatalasana Pešterska visoravan i još bolji pogled na Komove koje više nije zaklanjala Bjelasica. Na vrh nas je bilo sedamnaestoro. Sa Giljeve smo i mi sišli u selo Trijebine nešto prije 18 sati prešavši oko 31km. Autobusom smo se vratili u Sjenicu, oronulu, reumatičnu i još uspavanu od zimušnjih hladnoća.
Lep pogled sa Jelenka

15.05.2005.
    Osvanuo je kišovit dan. Krenuli smo po planu ka polaznom mestu za meandre Uvca. Kiša je bila još jača i većina grupe nije htela da po kiši ide tamo, tako da sam odlučio da idemo dalje i ne gubimo vrijeme sedeći u autobusu. Na Javoru smo na kratko po kiši pogledali spomenik majoru Iliću i kada smo krenuli ka Ivanjici već se vrijeme poboljšalo, ali za povratak kasno. U dolini Moravice, u suľenom delu obišli smo manastir Klisuru, a u Arilju crkvu Svetog Ahilija sa predivnim freskama.
Crkva Svetog Ahilija

Manastir Klisura
Meandri Zapadne Morave

    Oko 13 sati stižemo u Ovčar banju kod kafane «Njegoš». Na brzinu se spremamo, prelazimo Moravu /285m/ i počinjemo uspon ka isposnici Sv.Save i za oko dva sati stižemo na vrh Kablara (885m) savladavši oko 600m visine. Dobar pogled na meandre Zapadne Morave, Ovčar i Čačak. Silazimo severnom, mnogo lakšom stazom do pl. doma. «Kablar» i manastira Nikolje. Svi smo dole oko 17.30, mali odmor i polazak nazad u 18 sati. U Beograd stižemo oko 20.30 časova. Ostadoše meandri Uvca da čekaju jesen kada ćemo im ići u pohode ali sa zapada, od Zlatar planine.



Beograd, 17. maj 2005.
izveštaj vodje puta: Veroljub Kovačević
fotografije: Aleksandra Ćeramilac
PD Pobeda, Beograd