Radan, 14 - 16. decembar 2007.


Radan je planina srednje visine. Nalazi se na jugu Srbije i celom svojom površinom je pokrivena listopadnom i četinarskom šumom. Jastrebac sa severne, Kopaonik sa zapadne, Radan i Vidojevica sa južne strane okružuju topličku dolinu. Toplička dolina je dobola ime po toplim banjama. Lukovska, Prolom i Kuršumlijska banja su pravi dragulji topličkog kraja. Mnogobrojni izvori i potoci se slivaju u Toplicu koja se uliva u Južnu Moravu i čini deo crnomorskog sliva. Najviši vrh Radana je Šopot (1408m). Radan planina razdvaja topličku i jablaničku dolinu. Samo dobrim poznavaocima orijentacije ova planina može biti pristupačna. Radan nije obeležen planinarskim markacijama, veoma je razuđen a sam vrh je ogromna šumovita površ. Na Šopotu se nalazi kamena piramida. Na severozapadnoj strani Radana se nalazi svojevrstan prirodni fenomen nastao erozijom tla - Đavolja Varoš. Đavolju varoš čine 202 zemljane figure različitih oblika i dimenzija. Figure, na čijim se vrhovima nalaze kamene kape, su visoke od 2 do 15m. Širina figura je od 0.5 do 3m. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, nestaju i ponovo stvaraju. Zemljane figure, kiseli izvori, ostaci crkve i saskih rudnika, čine ovaj ambijent veoma atraktivnim za mnogobrojne turiste, planinare i ljubitelje prirode.


    Na Radan smo krenuli sa kašnjenjem, normalno zbog Srze. Nakon kraćih zadržavanja stizemo u Prokuplje i zajedno sa Ljubišom, krećemo ka Prolom Banji. Smestili smo se u hotel Radan po pristupačnim cenama i nastavili druženje, uz improvizovanu Srzinu muziku. Dobro raspoložena grupa je, u hodniku hotela, napravila predivnu zabavu. Sneg je neprestano padao. Znali smo unapred da sutrašnji izlet mora da se koriguje. 
    Sutradan, ustajemo rano i krećemo autobusom do Zebice, malog seoceta ispod Radana. Sneg neprestano pada. Nekako smo se dokotrljali do Zebie, ne zato što smo hteli, nego zbog jedinog mesta gde je bilo moguće okrenuti autobus. Od Zebica pešice, uz Žuti potok, koji je ime dobijo po jakim žutim izvorima napuštenih saskih rudnika, stižemo u Đavolju Varoš. Kratko smo se zadržali ispod tek sagrađenog trema. Figure Đavolje varoši su bile ukrašene belim šubarama. Jedva smo naslutili temelje crkvice ispod glavnog vidikovca za razgledanje figura. Fotugrafišemo se. Sa glavnog vidikovca se spuštamo do izvora Đavolje vode. Pod snegom Đavolja varoš je čedna.
Za kratko vreme je napadalo preko 30cm. Vraćamo se ka tremu, jedino mesto gde je moguće da se sklonimo od padavina. Tiho je bez vetra. Autobus se vratio do glavne magistrale. Stižemo u Zebice, prodavnica zatvorena. Nastavljamo da pešačimo još dodatnih 6km. Dočekao nas je zagrejani autobus. Vraćamo se u Prolom banju. Naveče ponovo zabava.

Putokaz Ka Sokolovcu

        Sutradan je prestao da pada sneg. Vreme maglovito - prijatno za planinarenje. Odlučili smo da napravimo uspon na Sokolovac koji se nalazi iznad razbacanog sela Vlasova. Usput smo obišli grčko goblje, barem tako ga zovu meštani. Penjemo se na zaravan sela Vlasova. Srećom neka terenska vozila su prošla pre nas pa je staza proprćena. Iznad sela Vlasova napuštamo seoski put i zalazimo u četinarsku šumu. Naslućujemo stazu i probijamo se ka vrhu. Nailazimo i na stenoviti deo. Od skretanja za nešto više od pola sata izlazimo na Sokolovac (1260m). Na vrhu se nalazi, verovatno, PTT relej. Da je lepše vreme i pogled bi bio lepši.

Na vrhu Sokolovac Pogled sa Sokolovca

     Istim putem se vraćamo nazad ka Prolom banji. U povratku smo obišli crkvicu Lazaricu koja je renovirana.

Zaleđeni potok Lazarica


Pakujemo se i napuštamo hotel i izvanredno gostoprimljive domaćine. Kraću pauzu napravili smo u Prokuplju i posetili privatni vinski podrum Sokića.
U pristojno vreme vraćamo se u Beograd.

Beograd,
18. januar 2008.

Vođa puta: Vladislav Matković

Fotografije: Dragan Ćirić i Milan Pamučar

Pobeda Web Team 2008.