Rajac, Susret planinara Konjuha i Pobede, 01.-02. april 2006.

   
      Planinari planinarskog društva Konjuh iz Tuzle uzvratili su posetu našem društvu, iz novembra meseca prošle godine, dolaskom na Rajac. Domaćini, članovi našeg društva, su se putrudili da na pravi način ugoste naše dugogodišnje prijatelje. Uspešno je obnovljena saradnja naša dva društva.
      Dočekali smo planinare iz Tuzle u subotu prvog aprila (nije bilo aprililili). Uz tradicijonalnu dobrodošlicu - so, pogača i rakija, na ulazu u dom, kratko osveženje, smeštaj i odmah polazak na pešačku turu. Lagano markiranom stazom, izlazlmo na vrh Rajca. Vidljivost izvanredna, vreme prijatno. Nastavljamo dalje ka Dobroj Vodi. Spuštamo se preko mokrih livada. Ostaci snega nas podsećaju da je zima bila duga i sa puno snega. Na Dobroj Vodi nas dočekaše naši planinari sa vrućim čajem, vrućom rakijom i pogačama sa kajmakom. Šta ćeš lepše! Ne ide nam se dalje sa Dobrih Voda. Ipak krećemo natrag ka domu sada drugom stazom. Pred prvi mrak mi smo u domu. Kratki odmor i počinje zabava, kao što je nekada bila sa veselim Tuzlancima. Igralo se i pevalo do kasno u noć. Bilo je prijatno i gostima i domaćinu.
      Sutradan, mamurni, krećemo na pešačenje. Od doma smo krenuli ka Kojića česmi, malo se odmorili i nastavili dalje ka zaseoku Topalovića. Kuće Topalovića se nalaze na vododelnici potoka sela Slavkovice i sela Ba. Grupa se sakuplja i kreće uzbrdo seoskim putem ka Čardaku. Neposredno pred Čardak, dočekali su nas Mladen i Dragan koji nam ispriča deo istorije, mnogima nepoznat, iz Prvog Svetskog rata. Čardak je kameniti vrh sa koga se prostire izvanredan pogled. Nisu se slučajno baš u njegovoj blizini vodile čuvene borbe Kolubarske bitke. Očigledno je to bio strateški vrh. I danas se podno vrha naslućuju humke izginulih ratnika. Meštani Kadine Luke podigoše spomenik  izginulim ratnicima.
        Lagano se spuštamo sa Čardaka i već kod prve kuće prijatno iznenađenje. Dočekali su nas meštani sa čajem i vrućom rakijom. Slatko od divljih jagoda je brzo nestalo. Lepinja sa kajmakom i ukrasnom pogačom je bilo na pretek.
   Krenu i pesma. Ko sada da ide dalje? Ipak, na zvuk pištaljke, rastajemo se od ljubaznih domaćina, i krećemo ka Kadinoj Luci. Nije nam se hodalo po asvaltu. Autobusom dolazimo do Ljiga. Uz kafu sihterušu rastajemo se od Tuzlaka sa željom da naše obnovljene susrete niko ne prekida. Do viđenja na Konjuhu...

14. april 2006.
Vođa puta: Vladislav Matković,
PD Pobeda Beograd

 

| Početna strana