Rudnik

02.02.2008.

Pošli smo na put u 7 sati ujutru. Divno, sunčano februarsko jutro puno je obećavalo. A dan koji je bio pred nama prosto nas je mamio da požurimo ka toj prirodi koja nas je čekala...I zaista, već malo posle 9 sati, došli smo u simpatičnu i suncem okupanu varošicu Rudnik (580m), ušuškanu podno planine Rudnik i okruženu njenim zelenim padinama. U lokalnoj kafanici, napravili smo pauzu, doručkovali i spremili se za pešačenje. Krenuli smo na uspon planinarskom stazom, severno od Vijulja, prošli preko Gradova, gde su ostaci srednjovekovnih gradova, a zatim, iznad izvorišta reke Jasenica, širokim putem koji je vodio uzbrdo, stigli do samog vrha.

Gazili smo po ne tako dubokom snegu, neki delovi puta bili si i zaleđeni, dok je, na nekim mestima, priroda jasno davala do znanja da je zima na izmaku i da dolazi divno proleće! Na najviši vrh Rudnika, Veliki Šturac (ili Cvijićev vrh), 1132m, stigli smo oko podneva. Na najvišem vrhu rudnika
Na najvišem vrhu Rudnika
Posle predaha, slikanja i sunčanja na blagom suncu, krenuli smo dalje, preko Srednjeg Šturca (Mali Cvijićev vrh), 1123m i Malog Šturca, do hotela u Rudniku, gde smo stigli oko pola 3 popodne. U istoj kafani, ponovo smo popili piće, i osveženi, seli u autobus i krenuli ka mestu Vojkovci (530m), odakle smo planirali uspon na Ostrovicu. Ka drugom vrhu
Ka drugom vrhu ...
Jedan deo grupe ostao je u varošici. Preko livada, uputili smo se na severni prevoj i krenuli uz stenu. Ostrovica (i Ljuba na vrhu!)
Ostrovica (i Ljuba na vrhu!)
Penjanje na Ostrovicu izuzetno je atraktivno i zanimljivo. Ne traje dugo, ali je zaista pravi užitak. Na nekoliko mesta, ipak treba biti oprezan. S obzirom da je stena bila suva, nije nam bilo potrebno ni uže, pa smo se, bez većih problema, vrlo brzo popeli na vrh. Uz stenu
Uz stenu
Kao i uvek, na svakom izletu ima planinara početnika. Tako je bilo i ovog puta. Nekoliko mladih planinara prvi put se suočilo sa stenom i takvim usponom, tako da su na vrhu, njihova lica bila ozarena, a smešak im nije silazio sa usana. Bili su srećni i zadovoljni. Vođa im je i čestitao. Sa vrha se pruža divan pogled na Srbiju i njene raštrkane planine i vrhove. Zaista, divan osećaj i divni prizori...  Deo grupe na vrhu Ostrovice
Deo grupe na vrhu Ostrovice

Pošto je već polako pristizala noć, požurili smo nazad. Na zasluženi ručak u varošici Rudnik, gde nas je čekao i ostatak grupe. A onda, putovanje kući. U veseloj atmosferi, uz dobru muziku i gromoglasno pevanje (a i igranje!) svih planinara u autobusu, predvođenih raspoloženim vođom, ušli smo u Beograd.

 

 

Vrhovi Rudnika: 35 učesnika, vreme trajanje ture 5 sati, pređeno 12 km, savladano 650 m/nv.

Ostrovica: 25 učesnika, trajanje ture 2 sata, pređeno 4 km, savladano 230 m/nv.

 

 

Izveštaj i fotografije: Marija Petrović, PD Pobeda

Vođa puta: Milan Lončar, PD Pobeda

Pobeda Web Team 2008.

- početna strana -