Kopaonik - Šatorica, 22.-24. april 2005.

 

   Posle velikog broja odustajanja i problema oko formiranja grupe za učešće na republičkoj akciji Šatorica 2005., bili smo prinudjeni da promenimo najavljeni plan i odustanemo od planiranog osvajanja i Pančićevog vrha. Doneli smo odluku da putujemo pravo za Leposavić zbog manjih troškova puta, obzirom da je u akciji učestvovalo samo 24 planinara iz nekoliko beogradskih planinarskih društava.

   Stigli smo u Leposavić oko 23 sata i smestili se u Dom kulture. Sutradan smo krenuli na akciju u 8 sati, autobusom do sela Sočanica, odakle smo nastavili pešice ka manastiru Sveti Jovan kod zaseoka Krš Mahala, gde je zvanično i otvorena akcija u 10 sati. Posle razgledanja manastira i kratkog upoznavanja sa istorijatom, posluženi smo čajem i krenuli dalje na uspon. Prva pauza bila je na liticama Krša iznad Mahale odakle se pružao predivan pogled na Sočanicu i ostale zaseoke u okolini, kao i na sam vrh Šatorica.
Sivi predeli

   Zatim smo nastavili stazom preko Borčanske glave (1191m), do sela Borčane 1060m, gde nam je ogranizovan besplatan ručak i smeštaj u školi. I ovde je organizator obezbedio dušeke za spavanje, kao što je to bio slučaj i prethodne večeri. Takodje su mislili i na Uskršnji post, pa su nam pored tradicionalnog pasulja (ali bez mesa), ispržili i puno ribe, ukusnog oslića.

Budjenje proleća na visinama 1500m
   Sutradan smo krenuli na uspon, ka vrhu Šatorica, u 8 ujutru. Put nas je vodio vencem, izmedu brdovitih terena, skoro potpuno golih, bez četinara ili listopadnog drveća, jedolicnih sivkastih boja. Gazili smo preko polegle trave koja još nije ozelenela, ali su se na mnogim mestima pojavljivali raznobojni cvetovi, prvi vesnici proleća i razbijali to sivilo svojim predivnim bojama.

Na Šatoricu smo stigli oko podneva. Gore nas je sačekao vetar, ali i lepi pogledi na udaljene planine kao što su Hajla, Prokletije, Šar planina, ali i na bliže planine i same vrhove Kopaonika, Oštro koplje na jugu i Pančićev vrh na severu. Dalje smo nastavili severnim grebenom, obišli izvor reke Lab, i na prevoju između Koprivice i Čardaka podelili u dve grupe.

   Manje naporan pravac vodio je preko Čardaka i prevoja Ciganski grob, do Stankovog gumna, dok je druga grupa nastavila prema vrhu Šiljak (1630m), sa koga smo se opet divili zelenoj dolini, selu Jelakce i njegovom malom jezeru.
selo Jelakce
   Posle spuštanja u selo Jelakce i popijenog piva u obližnjoj prodavnici, popeli smo se do prevoja Stankovo gumno, tu se sreli sa prvom grupom i nastavili zajedno do napuštenog rudnika Žuta prla, gde nas je čekao autobus. Odvezli smo se do Leposavića, ručali ribu i đuveč i posle podele zahvalnica koje je predstavnicima svih društava koja su učestvovala na akciji (bilo ih je 10) u ime organizatora podelio predsednik Planinarskog društva Kopaonik iz Leposavića, Rade Knežević. Zahvaljujemo im se na divnom gostoprimstvu i dobroj organizaciji.


U dvodnevnoj akciji prešli smo 30 km i savladali visinsku razliku od 1800m pri usponu i isto toliko pri silaženju.

Beograd, 26. april 2004.
vodja puta: Milan Lončar
fotografije: Marija Petrović
PD Pobeda, Beograd

| Početna strana