28.03. – 30.03. 2008.
U okviru akcije « 60 vrhova za 60 godina Pobede «, naš vodič odabrao je planinske masive koje planinari retko pohode, a posle veoma zanimljivog vikenda provednog upravo tamo, došli smo do zaključka da je to potpuno neopravdano. Svrljiške planine prostiru se između Svrljiškog Timoka i Nišave, odnosno Svrljiške kotline, sa jedne strane, i Sićevačke klisure i Belopalanačkog polja, sa druge. Severne padine planine delimično su pošumljene, dok su padine prema Nišavi uglavnom gole i strmo se spuštaju do reke, stvarajući slikovitu klisuru. Jedan deo planine na kome se nalazi i najviši vrh, naziva se i Gulijanska planina, po malom selu Gulijan, na severnim padinama. Dva dana smo uživali u njenim nesvakidašnjim lepotama, kamenim liticama, krečnjačkim stenama koje su svetlucale na blagom suncu, prelepim pogledima ka zasneženim vrhovima drugih planina na horizontu i uzbudljivom pogledu na Sićevačku klisuru, a najviše na dugačkom grebenu koji smo prelazili i usput se peli na nekoliko njegovih vrhova, što je i bio cilj ove akcije.
| Prisustvovali smo i budjenju proleća, jednom od najlepših prizora na planini. Na njenim prostranim padinama, kao i u šumi, negde u travi, a negde iz kamenja, budili su se prolećni cvetovi različitih boja - plućnjak, šafran, planinska sasa, ljubičice, vres...i mamili naše uzdahe. |
|
| Planinska sasa |
|
Bilo nas je jedanaestoro. U Niškoj banji, (gde smo bili smešteni u privatnoj kući), kada smo krenuli na turu u subotu ujutru, pridružilo nam se još dvoje planinara, Biljana i Vasa, iz PSD Železničar iz Niša. Autobusom smo otišli do sela Beloinje (450m) i odatle, oko pola osam ujutru, krenuli peške. Prvi vrh na koji smo naišli, nalazi se u šumi i zove se Mindrak (1089m).Nastavili smo dalje kroz šumu i stigli na glavni greben planine, na kome se nalazi vrh Pleš (1267m).
|
 |
| Pleš |
 |
Prelepi pogledi na Sićevačku klisuru. Okrećemo se ka jugu i vidimo planinske masive Suve planine: Trem, Sokolov kamen, Mosor. Gledamo u pravcu istoka, gde u daljini vidimo snežne vrhove Stare planine, i najviši vrh, Midžor. Na severu se prostiru Ozren i Devica...Zatim smo se popeli na drugu kotu, tj. vrh bez imena, potpuno identičan Plešu, a koji je naš vodič nazvao Pleš 2 (1266m). |
| Stara planina i Midžor pod snegom |
Put nas je vodio dalje grebenom, ka istoku. Gazili smo po krečnjačkim stenama i kamenju, a na nekim mestima su to bile i prave krečnjačke škrape koje smo pažljivo preskakali. Taj deo planine zahvatio je veliki požar prošle godine u julu, tako da je rastinje na tom mestu uglavnom izgorelo. Staza je većim delom prohodna, samo smo na nekim mestima morali da se provlačimo kroz retko žbunje i trnovito rastinje.
|
Popeli smo na kotu 1181m, a zatim su sledili vrhovi: Golubinjak (1179m), Žanovački vrh (1133m), Skrobni vrh (1151m), Radev kamen (1190m), Goli vrh (1272m), i najviši, Zeleni vrh (1334m).
|
 |
 |
| Golubinjak | Zeleni vrh |
Dok smo hodali, zvonili su nam mobilni telefoni i stizale SMS poruke sa raznih planina širom Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne...Dok smo hodali, bili smo u mislima sa svim našim prijateljima-planinarima. Zaista lep osećaj i pomešanost zadovoljstva i sreće zbog te bliske povezanosti između nas, planinara, i između naših vodiča, u jednom istom, lepom prolećnom danu, sa zajedničkim ciljem...Ko zna koliko planinara je istovremeno udisalo planinski vazduh, savlađivalo kilometre i kilometre, pelo se na razne vrhove, niže ili više, i u istom danu disalo jednim plućima za našu Pobedu...Silazak ka selu Gulijan bio je posebno zanimljiv. Malo zvaničnim stazama, malo strmim prečicama kroz šumu, niz klizavo lišće i kamenje, smanjivali smo visinsku razliku i približavali se selu, koje je ušuškano čekalo u dolini. Približavala se i noć. Još malo, još malo, požurivao nas je vođa. I najzad, oko pola sedam uveče, pod tamnim nebom posutim milijardama zvezda koje su nam osvetljavale put, ušli smo u selo Gulijan. Dočekalo nas je mirno i skoro uspavano, sijalice su čkiljile iza malih prozora seoskih kuća, a samo je lavež pasa remetio taj mir i odjekivao u noći. Uputili smo se pravo ka seoskoj prodavnici i tu se malo okrepili. Seli smo u minibus i vratili se u Nišku banju. Veče smo proveli u druženju i beskrajnim i beskonačnim planinarskim pričama koje greju i razgaljuju dušu i srce. Umorni, ali zadovoljni i ispunjeni, otišli smo na spavanje oko ponoći.
|
Nedelja je takođe osvanula sunčana. Autobus nas je odvezao do sela Prekonoga (520m), na severozapadnom delu Svrljiških planina. Odatle smo krenuli na uspon, u pravcu vrha Gradac. U planu nam je bio i obilazak Prekonoške pećine. U jednom trenutku, dok smo je tražili, tri dečačića pojavila su se ispred nas i kao pravi lokalni vodiči, trčećim korakom odveli su nas do nje. |
 |
| Lokalni vodiči |
Pećina se nalazi u kraškim stenama, 150 metara iznad Prekonoške reke koja je u ovom delu usekla kanjon, a do nje se dolazi strmim stepenicama koje su napravljene sredinom tridesetih godina prošlog veka. Smatra se da je ovo nekada bila jedna od najlepših pećina Srbije. Stara je preko 30 000 godina, a za nju su vezane i mnogobrojne legende. Sredinom prošle decenije, bila je koliko-toliko sređena, ali su vremenom, posle mnogih ekskurzija, poseta turista i ljubitelja prirode, vrata razvaljena, a agregat i instalacije za struju ukradeni.
| Upalili smo baterijske lampe i zakoračili u tamu...Ono malo što smo videli nije nas ostavilo ravnodušnim: prelepe pećinske dvorane, stalaktiti, igličasti i cevasti, bele i crvenkasto-žućkaste boje, stalagmiti, od kojih je najveći visine oko 5,5m... |
 |
 |
Kada smo izašli na svetlost dana i podelili čokoladice u znak zahvalnosti našim malim «vodičima», koji su ih stidljivo stavili u džepove pantalona, nastavili smo penjanje ka zapadnom masivu Svrljiških planina i prvo se popeli se na vrh (1080m) na kome se nalazi tabla bez natpisa i koji nije obeležen kotom na karti. Zatim smo prešli kratak, kameniti greben, na čijem kraju se nalazi upravo vrh Gradac (1062m), a onda smo se, nakon malog gubljenja visine, opet popeli na kotu (1023m) na kojoj se nalaze antene i repetitori. Put nas je vodio dalje, ka Višegradu (980m), koji predstavlja završetak grebena Svrljiških planina. Sa Višegrada se takođe pružaju predivni pogledi.
 |
 |
| Pogled u daljinu - Višegrad | Pogled sa Višegrada |
I
šta reći na kraju? Ostvarili
smo i više od planiranog, upoznali smo dobro
Svrljiške planine, lepo se družili
i vratili kući prepuni najlepših utisaka. Poruka koju možemo
da pošaljemo je
sledeća: Idite na Svrljiške planine! Nećete zažaliti!
U
dva dana,
prešli smo 41
km, savladali visinu od 2030m i popeli se na
12 vrhova.
Izveštaj
i fotografije: Marija
Petrović, Dragica Kocić, PD Pobeda
Vođa puta: Milan Lončar, PD Pobeda