Tara   -   29.12.2006. - 02.01.2007.

-   Predov krst   -


| Prvi deo | Drugi deo |




Petak, 29. decembar
    Sumoran i sivi Beograd napustili smo u petak 29.12. u 16h30. Mahnuli smo mu i sve naše misli odmah usmerili ka Tari, planini lepotici, koja nas je čekala u belom ruhu i uvek spremna da zadivi svojom lepotom, tišinom, nezaboravnim prizorima i vidicima, zelenom Drinom... Naše putovanje u dva kombija teklo je ugodno, sve do prve krivine iznad sela Rastišta, na oko 6 km od Predovog krsta (1070m). Tu nas je sačekao već ozbiljan sneg i led, pa kako jedan od kombija nije imao lance, morali smo da izadjemo sa svim stvarima, prenesemo ih u drugi kombi, i posle neuspešnog guranja prvog, oko petnaestak planinara kreće peške ka domu, a ostatak grupe ulazi u kombi sa lancima i bez problema stiže do Predovog krsta. Tamo su nas opet, kao i svake godine, sačekali ljubazni domaćini, rakija, vino, sokovi, topla čorba i meze. Planinari koji su pešačili, raspoloženi su ušli u dom, svi do jednog govoreći kako im je šetnja po tihoj i ne tako hladnoj noći, u predivnom zimskom ambijentu, izuzetno prijala.

Subota, 30. decembar
    U subotu 30.decembra, krenuli smo oko 8 ujutru na turu, preko Kapetanove vode, ka Velikom Stolcu (1673m).

Dan je bio predivan. Bez daška vetra, puno sunca, beo sneg svuda oko nas, lagan, lepršav, lako se gazi i prti,
Belo, belo...

plavo nebo iznad naših glava...

Kristali
Na belim livadama svetlucali su kristali snega na sve strane,

a ti čudesni prizori mamili su naše uzdahe i rečenice: kako je divno, kako je divno...
Ka Velikom Stolcu

Oko pola 1 bili smo na vrhu. Pogled veličanstven. Na horizontu obrisi mnoštva planina koje se nadovezuju jedna na drugu. Ispred nas čudno belo more od magle koja pokriva dolinu, iz koga izranjanju vrhovi i tamni grebeni stena.

More

Mi vadimo naše kabanice, stavljamo ih na utaban sneg, sedamo...i uživanje počinje. Potpuno uranjamo u prizor ispred nas, spajamo se sa tom lepotom, okrećemo lica ka blagom suncu koje nas greje, za trenutak vreme staje...Taj pogled sa Velikog Stolca zaista nikada se ne zaboravlja...

Pogled sa vrha
Spuštanje sa vrha

U dom smo se vratili oko 16 sati, popodne se odmarali, uveče sedeli u trpezariji. Bilo je i manjih problema sa strujom, pa su morali da se umešaju i majstori-planinari, a i pravi majstori na kraju.

Nedelja, 31. decembar
    U nedelju 31. decembra, oko 10 ujutru krenuli smo ka Bilješkim stenama (1225m). Dan je takodje bio lep, ne tako sunčan, ali prijatan za šetnju.

Sa vidikovca smo gledali Drinu,
Pogled sa Biljeskih stena

slikali se, obišli kućicu iz filma, i onda je šestoro planinara krenulo nazad ka domu, a nas 19 uputilo se ka vrhu Smiljevac (1445m).

Smiljevac

Vrlo brzo smo stigli i tamo jer sneg nije bio tako dubok, a uspon nije dug i naporan. Obavezna rakijica na vrhu i slikanje, pa povratak u dom, gde smo stigli oko 15 sati. Popodne smo se odmarali, spremali za doček, kitili jelku, slušali muziku, igrali...Večera je bila servirana oko 21 sat i zabava je počela. Ponoć smo dočekali uz Čaj šukarije, prskalice, vatromet ispred doma, poljupce i želje da nam svima ova 2007. godina donese puno zdravlja, ljubavi, i naravno, mnogo novih, još neotkrivenih planina, nepopetih vrhova, nevidjenih lepota, a zajedno sa tim i bezbroj predivnih trenutaka, osećaj sreće i radosti, nova poznanstva i druženja.

Kolo

Domaćini su nas obradovali i novogodišnjom lutrijom,

pa je neko dobio prase,
Dobitak na lutriji

neko besplatno piće, a neko i besplatan vikend na Predovom krstu! U pola 4 ujutru i poslednjih par planinara otišlo je na spavanje.