Tara   -   29.12.2007. - 02.01.2008.

-   Predov krst   -


| Prvi deo | Drugi deo |




    Krenuli smo raspoloženi na Taru. Mi, koji toliko dugo idemo na tu planinu lepoticu, opet smo sa nestrpljenjem očekivali susret sa njom, a oni koji su na Predov krst kretali po prvi put, nisu mogli ni da pretpostave kakve ih sve lepote tamo čekaju... Naše putovanje malo se odužilo, jer smo, zbog zavejanog Debelog brda, išli preko Šapca i Loznice. Sačekao nas je mrak kada smo došli do jezera u Perućcu i krenuli uskim putem kroz kanjon reke Dervente, ka Predovom krstu. Put je bio prekriven snegom i zaledjen, pa je stavljanje lanaca bilo neophodno. I naravno, po tradiciji, ljubazno osoblje Planinarske kuće «Predov krst» sačekalo nas je sa osmehom i uz obavezno piće i pogaču. Vrlo brzo smo se smestili u sobe i naš odmor mogao je da počne. Pustili smo muziku i, još uvek u planinarskim cipelama, na podijumu za igru, «vežbali» smo za naredne noći.

    Nedelja, 30. decembar, osvanula je sunčana.

Dom

Tek tog jutra, kada smo pogledali kroz prozor, shvatili smo koliko puno snega ima oko nas, kako je lep i beo, a neko je, ulazeći u trpezariju, rekao da je napolju minus šesnaest! Upravo smo oblačili jakne i stavljali gamašne da bismo krenuli u šetnju, ali niko ni za trenutak nije pomislio da se predomisli. Naš cilj bio je vrh Veliki Stolac. Skoro svi, nas 40, hrabro smo izašli napolje, ušuškani u debele kape, šalove i rukavice. Sa osmehom...

Oči su nam zabljesnuli belina snega, plavetnilo neba i sjaj sunca... kristali snega svetlucali su kao biseri na beloj površini...
Bela odeća

Krenuli smo šumskim putem koji je dobrim delom bio očišćen. Već usput, kako smo se polako zagrevali, tako smo skidali jakne i kape. Došli smo do Kapetanovih voda i kod te raskrsnice, veći deo grupe, koja se i putem polako rasipala, rešio je da se vrati, a dalje je nastavilo nas dvadesetak.

Ka Velikom Stolcu
Puta više nije bilo. Krenuli smo planinarskom stazom koja je bila prekrivena dubokim snegom koji je trebalo prtiti.

Uz kraće pauze, uživanje u pogledima na mora od magle i ostrva od planina, sunčanje na belim livadama, popeli smo se na vrh (1673m).

Deo grupe na vrhu
Veći deo grupe ostao je pored kamena na samom vrhu,

a nas nekoliko isprtilo je još pedesetak metara da bismo došli do samog vidikovca
Ka vidikovcu

koji se nalazi na teritoriji Republike Srpske (kao i sam vrh), odakle se možda pruža jedan od najlepših pogleda.

Pogled sa vrha Velikog Stolca

Tu, na tom mestu, osećate se tako veličanstveno, sve vam je kao na dlanu - planine, vrhovi, šume, stene koje izranjaju iz maglenih mora, bez reči ste, one su suvišne... Naše uživanje prekinuo je zvižduk pištaljke. Vodja nam je mahao da krenemo nazad. Vratili smo se, naravno, istom stazom. Neposredno pred dolazak u dom, sačekao nas je i mrak. Nebeski svod načičkan zvezdama, gusta šuma oko nas, malo ubrzavamo korak, a onda prizor kao iz bajke – dom prekriven belim snegom, svetla iza ukrašenih prozora, dim koji se izvija iz odžaka, svetiljke oko doma...

Noć na Predovom krstu

U momentu smo zastali i pokušali da slikamo... A zatim je usledilo opuštanje uz vruću rakiju, kuvano vino, večeru, muziku...