| |
 |
 |
>>
Njihov trud nagrađen je pogledom
na Kučki i Vasojevićki Kom u izmaglici. |
>>Velika
zelena livada Štavne i mnogo katuna, a svi visokogorci su se zgurali
u jedan. Kada su zaključili da baš neće biti dovoljno mesta, Vlada
(u daljem tekstu: Šef) sa tri najodanija čoveka odlazi da spava
u drugom katunu na milost i nemilost vetrovima i miševima. |
 |
 |
| >>
Sledećeg dana je vreme bilo divno pa su svi požurili sa ostavljanjem
nepotrebnih stvari i tovarenjem rančeva... |
>>
Vrlo brzo se pojavio strm teren koji je zahtevao
gelender, i dok je organizacija oko postavljanja i prelaženja
tekla, pridružio im se poslednji prispeli član iz Beograda. |
|
|
 |
|
>>
za gelendera se otpenjavalo, neki su padali, sve je teklo prilično
sporo, pa je poslata izvidnica da traži markacije. Od markacija
i staze nigde nije bilo ni traga ni glasa,...
|
>>
... iako su se visokogorci trudili. |
|
|
 |
|
>>
Tako su morali da improvizuju put kroz šumu, pa preko beskrajnih
sipara, kuda ih je uporno pratio verni pas, da bi stigli do
Međukomlja i stena pored kojih su odlučili da se ulogore.
|
>>
Tu je palo jedno umorno utabavanje snega, postavljanje najlona
i šatora i dizanje podzida, da bi te večeri ležeći u šatorima
na snegu zaključili da je tu toplije nego u katunu. |
|
|
 |
|
>>
Sutradan su visokogorci krenuli ka pravom izazovu, prvom pravom
ispitu. To je bio Južni Kučki Kom. Vreme je bilo divno. Okolni
vrhovi grebena su bili obasjani suncem i video se niz tragova
lavina koje su se niz njih spustile.
|
>>
Nakon poslednjeg
vežbanja padova na jednoj od padina krenuli su u uspon sa nadom
da to znanje o padovima baš i neće morati da upotrebe.Na početku
uspona nalazila se široka strma padina kojom su
se peli korak po korak, naizmenično prteći sneg. |
|
|
 |
|
>>
Pre uspona na sam vrh prostirao se veliki plato sa kojeg se
pružao pogled na vrhove sa druge strane planine. Skrenuli su
na desno i počeli uspon preko velikog kamenja sve dok nisu naišli
na novo zasneženo, a strmo mesto, pa su poslati iskusni dobrovoljci
da postave osiguranje. Uže koje se spuštalo bilo je idealna
prilika da se vežba Prusikov čvor, Ensa, itd.
|
>>
Dok su se peli, iznad se već organizovalio pravljenje gelendera
na koji se malo čekalo u redu, ali koji je na grebenu sa provalijom
sa jedne i druge strane i kamenjem koje se klati, davao neprocenjiv
osećaj sigurnosti. |
|
|
 |
|
>>
Planina je očigledno rešila da im pruži najraznovrsnije ugođaje,
pa je posle gelendera naišao deo za veranje. U tome su im pomogle
crvene strelice koje su ih navodile preko kamenih gromada.
|
>>
A onda na vrhu nije bio vrh, već uzak, strm, snegom prošaran greben
koji je vodio do cilja. Tu je bilo bolje gledati samo pravo, duboko
udahnuti i krenuti. |
|
|
 |
|
>>
I onda stvarno VRH. Jedan po jedan pristižu visokogorci, ima
malo mesta za sve, ali su se nekako zbili, slikali, gledali
u okolne "nedoglede", pronašli skrivenu kutiju sa
pečatom...
|
>>
Međutim, nadolazeći crni oblaci su nagoveštavali oluju, pa su
viskogorci, setivši se šta su onomad učili u školici, sada već
iskusno krenuli natrag da zbrišu oluji da ona ne bi zbrisala njih.
Niz poslednju dugačku strminu spuštalo se i "galop"
metodom. Čak je i Jare, junak u raspadnutim cipelama, galopirao.
|
|
|
 |
|
>>
Posle je palo slikanje, odmaranje pored jedne vrlo zgodne planinske
sase i galop do kampa.
|
>>
Te noći se čulo šuškanje iz šume. Onda je verni planinski pas
počeo da cvili i laje u mrak. Želeo on to ili ne, tek probudio
je sećanja na strašne priče o Komovima, a i Jare je jedva dočekao
pa je te priče dodatno filovao. Neki su hteli u izvidnicu, neki
nisu smeli ni do šatora, ali je pribrani Šef smirio strasti i
naredio da se čeka jutro. |
|
|
 |
|
>>
A ujutru, kad su se svi probudili, Šef je već završio izvidinicu
i dojavio da se tu i tamo šetao poveći vuk. Osim toga je dan
prošao mirno u vežbanju, pravljenju vučje jame (za onog Vladinog
vuka), sunčanju,...
|
>>
...a završio se mini izletom mini grupe u pećinu, jer naravno
visokogorci ne bi bili to što jesu da ne jure uvek za akcijom.
|
|
|
 |
|
>>
Sutrašnji dan doneo je pakovanje i polazak na Štavnu drugom
stazom, sa malo manje sipara, malo više šume, oborenih stabala,
strmih deonica po snegu (na jednoj od njih je Anja iskusno pokazala
zaustavljanje cepinom na 6m). Pio se užasni topljeni sneg sa
ukusom dima, pa su svi jedva čekali Štavnu i vodu. I najzad,
kad su stigli bilo je tu trčanja, izuvanja i vrlo brzo su oba
izvora bila okupirana.
|
>>
A kasnije, pred veliki poduhvat koji ih je čekao sutrašnjeg dana
leškarili su na suncu pod Vasojevića Komom. Veče su obeležila
mudra zborenja velikih vođa, rakija i kakao. |
|
|
 |
|
>>
Željno isčekivano jutro je konačno došlo, i dve ekipe, predvođene
Perom i Vesnom,
su krenule u uspon letnjom i zimskom stazom. Uspon je sa početkom
snega prestao da bude onako lak kako su zamišljali jer je sneg
bio loš.
Stavili su dereze. U jednom delu je bio tanak i gnjecav i pomešan
sa kamenjem koje je smetalo derezama, u drugom vrlo tvrd i zaleđen.
|
>>
A bilo je prilično strmo. No, želji, upornosti i sposobnosti nikad
kraja, pa su se na predvrhu dve ekipe udružile i zajedno se popele
na vrh sa koga su se fantastično videle Prokletije, Bjelasica,
Maganik...
Video se čak i Durmitor. |
|
|
 |
|
>>
Bili su oduševljeni izgledom vrha koji je sa jedne strane potpuno
pitoma livada, a sa druge vratolomni odsek sa kog se pogled
survava nekoliko stotina metara niže. Pala je odluka da se vraća
trećim putem (koji niko nije znao) pa su se spuštali uz pesmu
novopronađenim stazama. Bilo je tu izvesnih ćorsokaka kakve
samo planina može da smisli ali, sve u svemu, prilično srećno
je visokogorska družina "doskijala" i dotabanala do
katuna.
|
>> Te večeri
su pravili planove za nova haranja planinama... Sutrašnji dan
odneo ih je do voza i uz pivo, slatkiše i pesmu vratio u Beograd.
Da čekaju...
...na
nove akcije.
Ogi & Ana
|
