|
23. maj 2007
MEDJUNARODNI DAN BIODIVERZITETA Ovaj značajni medjunarodni ekološki datum, koji se 22. maja obeležava širom sveta kako bi se najširoj svetskoj javnosti ukazalo na ugroženost raznovrsnosti živog sveta na Planeti i značaj njenog očuvanja, Zavod je obeležio zajedno sa JP "Srbijašume", staraocem najvećeg broja zaštićenih prirodnih dobara. Tom prilikom na Goliji svečano je otvoren Centar za posetioce "Bele vode". Na dan kada je pre 15 godina usvojena Konvencija o biodiverzitetu i strategija zaustavljanja njegovog smanjivanja, u Parku prirode Golija i ujedno rezervatu biosfere Golija-Studenica, svečano je otvoren Centar za posetioce "Bele vode", namenjen upravo zaštiti i razvoju ovog dobra, prvog proglašenog rezervata biosfere u našoj zemlji prema programu UNESKO "Čovek i biosfera". Park prirode Golija oličava bogatstvo i raznovrsnost živog sveta i atraktivnost predela Srbije, i kao takav rečito potvrdjuje da je Srbija u samom vrhu centara biodiverziteta Balkana i Evrope. Medjutim, biološka raznovrsnost ugrožena je danas nizom faktora i procesa, pa je prema Crvenoj listi ugroženih biljnih i životinjskih vrsta Medjunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) i podacima iz 2006. godine, ugroženo 40 odsto vrsta u svetu. Sekretarijat za sprovodjenje Konvencije o biodiverzitetu za ovogodišnje obeležavanje Dana biodiverziteta predložio je temu BIODIVERZITET I KLIMATSKE PROMENE. Aktivnostima ovogodišnjeg obeležavanja ovog značajnog ekološkog datuma najširoj svetskoj javnosti se ukazuje na alarmantne podatke, i posledice koje mogu biti po bogatstvo života na Planeti. Od sredine 19. veka prosečna temperatura se povećala za oko 0,6 stepeni, a sadašnje prognoze nisu ohrabrujuće, jer predvidjaju dalje povećanje temperature od 1,4 do 5,8 stepeni do 2100, što može imati pogubne posledice na čitav svet, od tropskih ostrva, do zaledjenih polarnih regiona. Prema tim predvidjanjima, i do milion vrsta koje neće biti u stanju da se prilagode ovim promenama klime, mogu postati nestale vrste. Sa velikim brojem medjunarodno značajnih vrsta i bogatim genofondom biljnih i životinjskih vrsta, Srbija se smatra za dragocenu riznicu raznolikosti svetske prirodne baštine, i jedan od "vrućih tačaka" biološke raznovrsnosti. Medjutim, bogatstvo ekosistema i vrsta je dragoceni resurs kojeg ne možemo posmatrati kao datu vrednost, već ulagati zajedničke napore, kako državnih i stručnih institucija, tako i najšire javnosti, na njegovom očuvanju. |