ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ ОЏАКА                                                                                      

25250 ОЏАЦИ, БАЧКА 36

ПАК 433205

Тел. : 025/ 544-973 (канцеларија)

е-mail: epodzaci@neobee.net ,

             epodzaci@gmail.com 

Web:    www.epodzaci.org

Т.Р. 310-12618-92

ДЕВИЗНИ Т.Р. 00-708-0200430.1

ПИБ 103595210

ДАНА:  16.11.2011.    

______________________________________________________________________________

КОМЕНТАР 38

 

ПОВОДОМ 17.  НОВЕМБРА - ДАНА ЕКОЛОШКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

 

                   Пригодни датуми, као што је 17. новембар – Дан еколошких организација, прилика је да се сумирају резултати о протеклом раду или говори о плановима и изнесу  мишљења.

                   У протеклих седам година рада Еколошког покрета Оџака урађено је доста тога , али о томе нећемо сада. Говорићемо о ономе што није урађено и шта би требало радити да се позиција еколошких организација битно побољша.

                   Основно питање је да ли сва права у вођењу политике заштите животне средине треба да припадају политичким партијама на власти - каква је ситуација данас, или у томе треба да партиципира и цивилни сектор, односно људи који не желе да се учлањују у разно-разне партије. Архуска конвенција и Закон о заштити животне средине кажу да удружења грађана имају право «да учествују у доношењу одлука у складу са законом». Наравно, то пише у Архуској конвенцији и Закону о заштити животне средине, али тога у пракси  практично нема.

                   Зашто?

                   Пре свега, еколошким организацијама нису обезбеђени механизми за деловање. Због тога  је  претходно поменуто  право из Архуске конвенције и Закона о заштити животне средине , бар за сада, само факултативног карактера. Еколошки покрет Оџака је Скупштини општине Оџаци још пре неколико месеци, за 15. седницу,  предложио да усвоји два модела правних аката које је предложио Архус центар Крагујевац, којима би се увело неколико механизама за деловање еколошких организација за партиципирање у вођењу политике заштите  животне средине на локалном нивоу ( зелени омбудсман, зелени телефон, зелена столица у локалном парламенту, Зелени савет,...). У међувремену се стигло до 20. седнице СО Оџаци а од разматрања предлога Еколошког покрета Оџака није било ништа. Председник СО Оџаци је изјавио да за 15. седницу наводно није правовремено примио предлоге Еколошког покрета Оџака , мада су предлози  предати десетак дана пре одржавања сенице и неколико дана пре заказивања седнице. На 15. седници, пред одборницима и тв камерама, предлоге је председнику  СО Оџаци лично , на руке, предао председник Еколошког покрета Оџака. Судбина и тако предатих предлога је била иста као и предлога предатих преко писарнице Општинске управе општине Оџаци.

Зашто од тада до данас није разматран предлог Еколошкогпокрета Оџака? У чему је проблем?

Да не би давали своју оцену, цитираћемо део текста политиколога Милутина Кречковића који је у кратком и ефектном тексту  „Грађани пасивни, а власт осиона“  («Политика» , 24.10.2011.) рекао:  „Локална политичка власт и њена бирократија ,оличена у  великом броју чиновника запослених у државној управи, јавним предузећима и државним службама, осећају се самодовољним. Потпуно отуђен од утицаја грађана и јавности, са релативно добром  материјалном подлогом, тај огроман 

политичко-бирократски апарат постао је неосетљив на било  какву  грађанску иницијативу“.  Из цитираног текста произилази да је суштина да су  политичари имали и да и даље желе да имају сва права у вођењу политике заштите животне средине, а да грађани само требају то да  немо посматрају и аминују . Позадина оваквог понашања политичара  је контрола новца. Зашто је битна контрола новца из фондова за заштиту животне средине? Зато што се тај новац углавном, разним  механизмима и малверзацијама, користи за финансирање активности партија на власти. То је  и разлог што присуство еколошких организација у доношењу одлука и присуство у разним управљачким органима није пожељно. Да ли око 1300 НВО организација које се баве екологијом и заштитом животне средине треба то да дозволи? Да ли треба да да дозволимо да нас нико ни за шта не пита? Да ли смо заиста толико слаби и неорганизовани ? Да ли и даље треба да будемо неми посматрачи ? Задатак еколошких организација диљем Србије треба да буде  да свака организација  у својој општини тражи да се обавезно, институционално, кроз доношење званичних скупштинских одлука ,  реши питање практичне примене права из Архуске конвенције и члана 7. Закона о заштити животне средине. Без давања тих права рад еколошких организација своди се на узалудну борбу против ветрењача. Моделе правних аката  за практичну примену Архуске конвенције можете наћи на сајтовима Арус центра Крагујевац и Суботица (  www.aarhuskg.rs  , www.aarhussu.rs ).

Још крајем 2009. године Еколошки покрет Оџака , заједно са пчеларима, ловцима и риболовцима, дао је предлог за измену члана 4. општинске Одлуке о формирању буџетског Фонда за заштиту животне средине, где су сва права у управљању овим Фондом дата општинским чиновницима, односно Оделењу за урбанизам, стамбено-комуналне, имовинско-правне послове и заштиту животне средине, а поменуте организације цивилног сектора  Фонду не могу ни да «примиришу».

Еколошки покрет Оџака је пре више од годину дана упутио ондашњем  Министарству заштите животне средине и просторног планирања сет од  око седамдесет конкретних предлога за јачање капацитета еколошких организација. Одговор никада нисмо добили.Нажалост, ни еколошке организације, којима су предлози такође достављени, нису се  «претргле»  у  давање подршке Еколошком покрету Оџака.

Министарство заштите животне средине и просторног планирања својевремено је са 112 еколошких организација потписало Меморандум о сарадни. Међу потписницима је био и Еколошки покрет  Оџака. Надали смо се даће то бити почетак решавања неких питања којима би се побољшао положај еколошких НВО. Међутим, од потписивања није било никакве користи. То је само мртво слово на папиру и служило је за ЕПП Министарства заштите животне средине и просторног планирања.

Основни проблем већине еколошких организација, нарочито организација у провинцији и малим местима,  је финансирање елементарних материјалних трошкова који би требало да обезбеде опстанак тих организација. Еколошки покрет Оџака је у завршној фази израде «Базе података еколошких НВО у Републици Србији» и активним , интернетским претраживањима разних, старих база подата установио је да многе «старе» еколошке организације нису извршиле пререгистрацију, односно да су се угасиле, док је у 2010. и 2011. години регистровано много нових . Еколошки покрет Оџака сматра  да су два основна узрока гашења «старих» еколошких НВО: нерешено системско финансирање основних материјалних трошкова  еколошких НВО и недостатак механизама за деловање еколошких организација на локалном, регионалном и републичком нивоу. Вероватно је да су због ова два разлога многи одустали од даљег рада у ОЦД.

Шта нам је чинити ?

Еколошки покрет Оџака предлаже да се 17. новембар и издавање «Базе података еколошких НВО у Републици Србији» ( са потпуним или делимичним подацима за око 1300 НВО)  искористи за умрежавање  еколошких организација и да  заједничким  напором решавају  један по један општи проблем еколошких организација. О  могућем начину деловања еколошких организација, задацима и циљевима  биће речи у предговору I издања поменуте «Базе података». Са основним и допунским предлозима Еколошког покрета Оџака за повећање капацитета еколошких организација можете се упознати на сајту Еколошког покрета Оџака www.epodzaci.org  , у делу сајта ПРЕУЗМИТЕ.

 

ДОСТАВЉЕНО: - средствима информисања ;

                              - еколошким организацијама ,

                              - функцинерима, установама и институцијама и ОО политичких партија и странака у

                                општини Оџаци;

                              - републичким, покрајинским  функционерима, установама и институцијама.

 

| naslovna strana |