Распршивачи еколошке свести – еколошки бизнисмени
19.Април .2011. Нисмо свесни колико
смо несвесни, еколошки. А појам еколошке свести се у данашње време
толико често
користи. Под паролом толико нужног ширења (или подизања) еколошке
свести нуди нам
се (и продаје) много тога. Предавања, радионице, кампови, семинари.
Готово да нема
дана у години а да се негде у Србији, пре свега у већим градским
центрима, али све
више и у мањим срединама, не одржава такав један догађај. У време када су се
увелико огласила сва звона која упозоравају на лоше здравље наше
планете, овакав
тренд у друштву могао би се сматрати не позитивним и похвалним, већ
једноставно
нужним. Међутим, треба се запитати, колико су такве активности
ефикасне? У којој
мери остварују постављени циљ, а на крају и у којој мери оправдавају
уложена средства,
која се из разних фондова у ту сврху црпе и уопште нису безазлена? Нажалост, у тој сфери,
слободно можемо рећи, пословања, много је појединаца, па и читавих организација владиних ии
невладиних, недовољно
стручних и мотивисаних, па чак и еколошки
потпуно неосвешћених, које на себе преузимају толико битну улогу
‘’подизања еколошке
свести’’. Права је врлина и велики изазов пренети своје знање некоме, а
замислите
тек који проблем настаје када некога треба да подучите нечему што ни
сами не знате?
У осталом, замислите да вам уместо зубара, по усној дупљи чепрка
столар, а да месар
ради посао хирурга. А овде није реч о некој споредној материји, без
које можемо
да несметано
корачамо кроз живот. Ако
не научимо да корачамо еколошки исправно,
спотакнућемо се о плодове сопственог немара и пасти тако јако, да ћемо
само уз много
среће проћи тешко повређени, а не заувек нестали (мртви, устручавам се
да кажем). И тако, докле год будемо
допуштали да нам еколошку свест подижу они чија је свест нижа од крвног
притиска
скуване кокошке, људи који су свој животни пут усмерили у том правцу,
неспремни
да се гушају са тим еколошким бизнисменима, тражиће алтернативне изворе
енергије
(дипл. еколог који за живот зарађује продајући цигарете и новине на
трафици прим.
аут. ). Размишља: Нанић Илија |
Преузето
са сајта Научно истраживачког друштва друштва
студената биологије ’’Јосиф Панчић’’ из Новог Сада