S obzirom da sam na Godišnjoj skupštini marta 2007. godine predstavljen kao Predsednik Komisije za zaštitu prirode PD »Pobede« a uređujem od jeseni 2006. godine od samog početka, rubriku zaštite prirode na sajtu »Pobede«, podnosim ovaj periodični izveštaj o radu Komisije.
1. Od 27 novembra 2006. godine do danas je sajt zaštite prirode po brojčaniku posetilo 1289 osoba, uključujući i iz desetak drugih zemalja. Pored raznih zakona o zastiti prirode i dokumenata koja donosi UIAA, dati su prikazi knjiga i drugi članci ali i veći broj tekstova pisanih originalno za ovu rubriku. Ova rubrika može se reći je vrlo sadržajna i ovim »Pobeda« odskače u odnosu na ostale planinarske sajtove u svetu što se lako može potvrditi posetom raznim planinarskim sajtovima.
2. Potpisnik ovog izveštaja je radi sopstvene trajne edukacije i informisanosti učestvovao na Godišnjoj skupštini Društva za proučavanje i zaštitu ptica Vojvodine, 9. juna, 2007. Novi Sad. U periodu od 3-10 jula 2007. potpisnik izveštaja je bio učesnik izuzetno dobro organizovanog naučno-istraživačkog kampa u selu Tolišnica pod planinom Čemerno. Kamp su organizovali studenti biologije iz Novog Sada i Kragujevca tj. Društva studenata »Josif Pančić« i »Mladen Karaman«. Pored florističkih, faunističkih, hidrobioloških i geografskih istraživanja, izvršeni su usponi na vrh Čemerna, grebene blizu Troglava i druga uzvišenja.
3. Da bi se ispitalo pre svega stanje flore na Rajcu u punom cvetu, Predsednik Komisije dr Miroslav Demajo je proveo kao učesnik prve smene na Rajcu 17.06-24.06.2007. u obilasku velikog područja. Ono što je najvažnije je da je pronađen ponovo šumski ljiljan (Lilium martagon) za koga se mislilo da je zauvek uništen pa je i stavljen kao simbol rubrike zaštite prirode. Nađeno je ukupno 8 biljaka a lokaliteti su obeleženi na karti dati u prilogu ovog izveštaja. Opis ovih lokaliteta treba da je tajnost radi sprečavanja uništenja preostalih biljaka. Stoga ovde za poterebe sajta nisu dati tačno opisani lokaliteti.
Zanimljivo je da je na planini Mučanj 30.juna, na ivici šume viđen samo jedan ljiljan. Pitanje opstanka ljiljana na Rajcu je krajnje nesigurno pošto se 7 biljaka nalazilo na livadama koja se kose a sve biljke su bile u cvetu pa nemaju mogućnost bacanja semena. One imaju lukovicu ali se sprečava njihovo širenje areala i krajnje su ugrožene.
Na Kojiča komu je na jednom mestu nađen otrovni žutac (Aconitum vulparia), retko viđena žbunasta biljka iz porodice ljutića. Na grebenu Krša, preko puta ceste od Jelen stene, nađen je jedan jedini primerak crvene zavrate (Cephalanthera rubra) iz porodice orhideja. Na livadama ispod doma i kod Kojića česme, još uvek rastu gladiole ali su i one krajnje ugrožene.
Dolina Ravne reke je bogata orhidejama i svodnjačama (Orobanchae sp.) a u vodi je nađen potočni rak i zakonom zaštićena planinska ili žutotrba žaba (Bombina variegata) što ukazuje na visok kvalitet vode. Ravna reka izvire ispod kuće na Dobroj vodi i zato je krajnje neodgovorno i pogubno vršiti kaptažu ovog izvora kao što je na skupštini predloženo.
Od doma prema kamenoj česmi nalazi se izvor koji je imao larve zaštićenog žuto-crnog daždevnjaka.
Na osnovu ovog se vidi da na Rajcu još uvek ima prirodnih retkosti koje su nažalost krajnje ugrožene. Samo saradnja planinara sa odgovarajućim institucijama može eventualno dugoročno da ima efekta u očuvanja ovih bisera Rajca i prirode Srbije u celini koja je u ovoj zemlji dramatično ugrožena. Stvar je u suštini jednostavna. Naprimer, vlasnika njive gde raste ljiljan treba samo zamoliti da kada kosi, oko cveta ostavi krug od par desetina cm. Treba objasniti da su to prirodna bogatstva njegove i naše zemlje.
 |
 |
 |
| Svodnjača (Orobanchae sp.) Nema svoj hlorofil pa parazitira na drugim biljkama. Cvet veoma privlačan. |
Otrovni žutac (Aconitum vulparia) | Planinska ili žutotrba žaba (Bombina variegata) - Zaštićena vrsta |
O otpadu i urbanizaciji Rajca i okoline ovde se neće govoriti jer je to opšti problem Srbije koji niko nije voljan da reši pa ni od poreznika skupo plaćene institucije koje treba da se time bave. O krajnjoj nebrizi velike većine stanovništva, bilo gradskog ili seoskog za svoju okolinu, a time i sopstvenu domovinu je očigledno svuda. Kao primer, na Čemernu borovnice se beru i dalje češljevima a otpad je vidljiv već i u najzabačenijim vodotocima i livadama.
Beograd, 17. jul 2007.
Predsednik komisije za zaštitu prirode PD »Pobeda«
dr Miroslav Demajo,
naučni savetnik