Poziv planinarima i ljubiteljima prirode

 

 Uključite se u akciju zaštite ugroženih ptica grabljivica!

 

Ilegalne klopke za grabljivice često se postavljaju na rubove šuma ili na otvorenim terenima sa šumarcima, gde se može učvrstiti zamka, kao i u blizini golubarnika.

Klopka Pinosava, u predelu, postavljena na oko 3m visine 

Takve klopke, kao način za uništavanje ptica grabljivica, postavljaju prvenstveno golubari i lovci. Potonji grabljivice smatraju štetočinama koje valja uništavati (ni biologija, ni zakon, ne poznaju kategoriju “štetočina”), a golubari ih mrze zato što im hvataju golubove. Činjenica da je golub prirodna hrana grabljivice i da je golubarnik naprosto povećana koncetracija plena na jednom mestu, te da će svakodnevno puštanje na let neminovno privući grabljivice iz okruženja, koje vrlo pažljivo posmatraju dešavanja, golubarima  je nevažna, dok ptice grabljivice uništavaju na sve moguće načine.

                                            


     
Klopka Pinosava,
obešen uginuli golub
Klopka Pinosava Klopka Ripanj Klopka na drvetu

Zakonom o divljači i lovstvu, kao i Zakonom o zaštiti prirode, postvaljanje klopki, zamki, kljusa, mreža i drugih sredstava za masovno hvatanje i uništavanje ptica zabranjeno je u našoj zemlji. Svako lovačko udruženje ili drugi korisnik neke prirodne celine nadležno je i dužno da ovakve pojave sprečava, a protiv počinilaca podnosi prijave, što se – naravno– ne događa.

Sem toga, ptice grabljivice su izuzetno korisne za ljude jer u prirodnom lancu ishrane uništavaju glodare. Zbog smanjenja brojnosti grabljivica, polja se prepuna glodara što poljoprivrdenike primorava na razbacivanje otrova po usevima i kulturama koje ćemo svi posle tako zatrovane jesti.

Što se tiče klopki na slikama, valja reći da samo jedna od njih može da opustoši ceo areal od svih ptica grabljivica. U klopku se ubacuje živi mamac – obično golub kome se prethodno lomi noga, da bi izgledom povređene ptice dodatno privukao grabljivice – što je veliki izazov za grabljivice koje uleću u klopku u potrazi za hranom.

 
   
Živi mamac, golub kome je polomljena noga je pored uginulog Klopka u predelu gde se obično postavlja

Za pticu grabljivicu izlaska iz klopke  nema, jer se otvor kroz koji je relativno lako ušla, zbog šiljaka postavljenih levkasto nadole, da sužavaju prostor za izlaz, pretvara u smrtonosnu zamku.

Kad je već ušla unutra, čovek će je lako uhvatiti ili ubiti jer klopka ima vrata koja se mogu otvoriti spolja, ili će danima crkavati unutra, što zavisi od onoga ko je klopku i plen postavio. Prvo ce stradati one grabljivice čija je to teritorija, zatim i ostale iz okoline jer će nastaviti da love na "slobodnoj" teritoriji.   

 

Napomena: Ove klopke su posebno opasne u proleće kad grabljivice podižu mladunce jer su tada, vođene roditeljskim instinktom, vrlo revnosne  u potrazi za hranom. Stradanje ženke grabljivice u jednoj ovakvoj klopci, u vreme dok još hrani mlade, nesumnjivo dovodi do uginuća svih mladunaca u gnezdu. U vreme podizanja mladih, i mužjak i ženka neumorno traže hranu.


Kod nekih vrsta ptica grabljivica samo ženka hrani mlade kidajući plen i stavljajući im komadiće u kljun. U slučaju stradanja ženke dešava se potpuno neverovatna situacija da mladunci uginu od gladi u prepunom gnezdu hrane koju mužjak neumorno donosi.

Ako su mladi stasali da mogu sami da kidaju plen i hrane se, mužjak će ih i sam uspešno odgajiti ako i on ne završi u klopci. U arealu gde su ove klopke nedavno pronalažene, podno Avale, ni vidom, ni sluhom nije primećena nijedna ptica grabljivica, što znači da su ove godine klopke obilno korišćene. Na taj način, dejstvo klopki se progresivno uvećava, posledično uništavajuci i podmladak grabljivica.


U predstojećem vremenu kada lišće bude opalo, pronalaženje i uočavenje klopki za ptice grabljivice je lakše.

Apelujemo na planinare i ljubitelje prirode da, ukoliko uoče gore opisane klopke, urade sledeće:

Mogu sami na licu mesta eventualno da oslobode uhvaćenu pticu grabljivicu, otvaranjem vrata sa strane. Sklonite se odmah, ne dirajte je, ptica će sama izaći , ali je preplašena i budite obazrivi, kljun i kandže su im vrlo oštri! 

Fotografisati klopku i što detaljnije zapisati mesto na terenu pomoću GPS-a, karte ili opisno dati pološaj lokacije, uz navođenje karakterističnih objekata (usamljeno drvo, crkva, zgrada, plast sena itd.).

Podatke, fotografije itd. poslati na donje e-mail adrese (poželjno je da se pošiljalac predstavi, njegovi podaci će se čuvati u diskreciji, ali može i anonimno) kontakt:

 

 - Vesna Mečanin: mechanin@sbb.rs

 - dr Miroslav Demajo (Predsednik Komisije za zaštitu prirode PD”Pobeda”): mirdemajo@yahoo.com

 - ili Liga za ornitološku akciju Srbije: loa@ptica.org

Napominjemo da planinare obavezuju deklaracije UIAA o zaštiti biodiverziteta u planinama, a Planinarski savez Srbije je članica iste. U kalendaru PD “Pobeda” za 2010. kao i za  prethodne godine, možete pročitati tekst ove deklaracije i koje su obaveze planinara. 

|naslovna strana |