Uspešna prva translokacija mrkog medveda u Srbiji 

U nedelju, 30. oktobra 2006. godine oko 6:00 ujutro uhvaćen je jedan primerak mrkog medveda Ursus arctos u Nacionalnom parku Tara. Na lokalitetu Gorušice, na hranilištu za medvede, u oldrič (Aldrich) zamku uhvaćen je jedan dvogodišnji mužjak. Ovaj primerak, nazvan Đura, istog dana je transportovan na Južni Kučaj u istočnoj Srbiji, gde je na lokalitetu Valkaluci pušten u prirodu. To je prvi primerak mrkog medveda koji se u okviru projekta "Povećanje vijabilnosti i oporavak populacije mrkog medveda Ursus arctos u severoistočnoj Srbiji" translociran iz NP Tara u severoistočnu Srbiju.

Posle hvatanja medved Đura je uspavan anestetikom uz upotrebu puške za omamljivanje. Zatim je izvršen detaljan pregred kondicije, zdravstvenog stanja, a izvršena su i merenja morfoloških karaktera. Utvrđeno je da je ovaj mužjak težak 103 kg, da je u dobi od oko 2 godine, te da je u izvanrednom fizičkom stanju. Samo hvatanje, koje je proteklo rutinski, ni na koji način nije nanelo bilo kakvu povredu medvedu. Transportovanje je izvršeno u specijalnom transportnom metalnom kavezu napravljenom isključivo za tu svrhu, a koji je bilo postavljeno seno. Konvoj za transport medveda, u kome su bili svi članovi tima za hvatanje i dva predstavnika NP Tara, posle pravljenja zapisnika o primopredaji primerka između predstavnika NP Tara i JP Srbijašume, sa Mitrovca na Tari su krenuli oko 10:30, a na mesto puštanja su stigli oko 16:00 časova. Usput su izvršene dve vetarinarske kontrole – u Užicu i u Ćupriji. U 16:40 medved Đura je pušten u prirodu, na lokalitetu Valkaluci-Nekudovo kojim gazduje JP Srbijašume, a gde su u okviru projekta napravljena 4 nova hranilišta za medvede i ostale divlje životinje.

Zašto i zbog čega je započeta translokacija medveda? Mrki medved je jedna od 98 vrsta sisara (Mammalia) i jedna od 19 vrsta zveri (Carnivora) Srbije. Jedna je od najmanje istraživanih i poznatih vrsta sisara u Srbiji. U poslednjih 10 godina u Srbiji je zabeleženo preko 100 nalaza medveda. Optimalna staništa medveda nalaze se pretežno u brdsko-planinskim delovima zapadne, jugozapadne, istočne i južne Srbije, pri čemu su areal i staništa bitno fragmentisani, ali postoje veze i koridori sa komplementarnim delovima populacija u susednim zemljama. U malom broju slučajeva, ali redovno, je beleženo prisustvo reprodukcionih grupa (ženke-mečke sa mladuncima) što govori o maloj brojnosti i gustini populacija mrkog medveda u Srbiji. Prema najnovijoj proceni brojnost medveda u Srbiji nije veća od 53 primerka, ali u ovaj broj nisu uračunati primerci iz pokrajine Kosovo i Metohija, jer od 1998. godine kredibilni podaci nisu dostupni.

Mrki medved je zaštićen lovostajem preko cele godine, svrstan je u kategoriju ranjivih vrsta, u nacrtu nove uredbe o zaštiti prirodnih retkosti predložen je kao zaštićena vrsta kojom bi se aktivno gazdovalo. Zbog svog statusa predložen je za Crvenu knjigu sisara Srbije koja je u realizaciji.

Prisustvo medveda u severoistočnoj Srbiji odavno je poznato i o tome postoje pisana svedočanstva. Najstariji zapis sa navedenim konkretnim lokalitetima prisustva medveda u istočnoj Srbiji pominje se u delu dr Sime Trojanovića "O medvedima" iz 1899. godine. Ovaj autor navodi i danas poznate lokalitete na Južnom Kučaju na kojima je medved bio prisutan: Bele Vode, Kose, Lomčić, Risova Poljana, Koprivno Brdo, Gajine Mlake. Trojanović navodi da ih "...sada... ima na Nekudovu, 7 časova na konju, idući na sever od Jablanice...". U poslednjih 30 godina u severoistočnoj Srbiji brojnost ove populacije je u regresiji, i varira od 3-5 do 10 primeraka. U celoj Srbiji, pa tako i u severoistočnoj subregiji, krivolov je stalno prisutan i ima negativne posledice po stanje ove populacije.

Realizaciji navedenog projekta prethodila su detaljna istraživanja u okviru studije izvodljivosti koja je pored ostalog obuhvatila prve ad hoc observacije stanja populacija mrkog medveda u Srbiji, areala rasprostranjenja, stanja adekvatnih staništa, genetičko profilisanje i komparaciju srodnosti različitih izolovanih populacija, te procenu brojnosti i neophodnosti preduzimanja hitnih mera zaštite i očuvanja. Po prvi put su rađene ankete ispitivanja javnog mnjenja o percepciji mrkog medveda kod lokalnog stanovništva, kao i u okviru različitih ciljnih grupa.

Posle utvrđene osnovanosti procena i indicija o zabrinjavajućem stanju populacija mrkog medveda Ursus arctos u Srbiji, a naročito u severoistočnoj Srbiji, projekat "Povećanje vijabilnosti i oporavak populacije mrkog medveda Ursus arctos u severoistočnoj Srbiji" inicirali su, omogućili i pomogli Uprava za životnu sredinu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije, Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Javno preduzeće "Srbijašume" i Nacionalni park "Tara". Neposrednu realizaciju preuzeo je Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, koji je okupio eksperte i saradnike formirajući tim za translokaciju mrkih medveda u Srbiji. Tim sačinjava 5 istraživača različitih profesionalnih profila.

Navedena istraživanja i akcije u skladu su sa Nacionalnim akcionim planom za zaštitu i očuvanje mrkog medveda u Srbiji, koji je u izradi, smernicama IUCN Specijalističke grupe za introdukciju i translokaciju vrsta, Akcionim planom za očuvanje mrkog medveda u Evropi, kao i smernicama Large Carnivore Iniciative for Europe, koji postoji u okviru Saveta Evrope.

U smislu najnovijih inicijativa za integrisanje Srbije u međunarodni sistem zaštite i očuvanja prirode kroz različita dokumenta i konvencije, ovakve i buduće aktivnosti omogućiće našoj zemlji ravnopravno i opravdano učešće u planiranju i strategiji očuvanja vrsta, staništa i prirode uopšte na evropskom kontinentu.

sa sajta Uprave za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine Srbije

Naslovna strana