Stara planina nepresušna oaza jedinstvene flore i faune
Mladi istraživači otišli punog srca

Izvor: Sloboda Pirot | Piše: M. Đorđević  |  Broj 2 742 |  01.08.2009.

U organizaciji naučno istraživačkog društva studenata bilogije „Josif Pančić“, istraživačko-edukativna ekspedicija „Stara planina 2009“ završena je 20. Jula. Glavni kamp bio je baziran u selu Temska, dok su terminalni logori bili stacionirani u Toplom dolu, Rsovcima i Dojkincima. Primarni cilj ovog projekta bio je proučavanje živog sveta, etnoloških, arheoloških i prirodnih vrednosti Stare planine.


Motivisani , jedinstveni i tematski dobro povezani, mladi istraživači ostvarili su zajednički cilj i doprineli da „naša oaza prirode“ bar za kratko vreme postane netipično i renesansno mesto nauke i druženja.

Mladi entuzijasti odoleli izazovu i obavezama

Jedan od glavnih koordinatora ekspedicije, Marko  Janković, student biologije u Novom Sadu ističe da nije bilo lako okupiti i povezati studente različitih struka i interesovanja, ali da sdruge strane navodi da glad za naukom ruši sve granice sumnjičavosti i veliča podvige mladih entuzijasta.

-Bila je velika obaveza, ali i profesionalni izazov organizaovati međunarodni kamp ovakvog formata, i zbog broja učesnika i zbog sveobuhvatnosti obaveza koje su imali istraživači. Samo istraživanje bioloških i etnoloških vrednosti,  je bilo teško, zbog obaveza koje smo imali prema učesnicima oko njihovog smeštaja po logorima i svakodnevnih aktivnosti. Urađena je celokupna monografija i fizionomija sela Temska koja će u mnogome doprineti razvoju turizma i unapređenju same zajednice. Industrija u ovom kraju polako gubi na privrednom značaju ali seoski turizam grabi krupnim koracima napred, kaže Janković.

Poligon za obuku studenata prirodnih nauka

Veliki broj studenata biologije, eklogije, turizma i geografije, sa svih univerziteta u Srbiji imalo je podršku i međunarodnih volontera iz Francuske, Belgije, Mađarske i Ukrajine, koji su se zalagali za uklanjanje invazivnih vrsta kiselog drveta u klisuri reke Temštice.  Marko Šćiban, sa Prirodno-matematičkog fakutleta u Novom Sadu,  Departmana za biologiju i ekologiju navodi da je ekspedicija „Stara planina 2009“ bila veliki poligon za praktičnu obuku svih studenata iz cele Srbije.

-Ovde ima ogromnog potencijala za usavršavanje istraživača iz svih oblasti prirodnih nauka, jer Stara planina predstavlja nepresušnu oazu jedinstvene flore i faune. U današnje vreme je sve komercijalizovano i država insistira na povećanju profita, uvozeći genetski modifikovanu hranu ali i zaboravlja prirodne resurse i tipične lokalne proizvode koji su nekada punili društvene kase.

Temštani dobri domaćini

Ovakav kamp organizovan je i prošle godine kada je ostvarena neraskidiva veza i kontakt sa lokalnim stanovništvom, koji su bili pravi domaćini i tokom ovogodišnjeg boravka učesnika ekspedicije. Marija Nikolić, student turizma bila je zadužena za etnologiju i običaje, kao i za promovisanje kulturoloških vrednosti ovog područja.

-Moje srce je puno prelepih utisaka ovih ljudi koji su nam tokom proteklih dvadesetak dana izlazili u susret. Oduševljena sam kako su nas dočekali i koliko su imali razmevanja za sve nas, jer se ipak, njihovi običaji življenja razlikuju od urbane svakodnevice velikih gradova. Izuzetno veliko bogatstvo prirodne, materijalne i kulturne vrednosti čine ovaj kraj neiscrpnim mogućnostima za svestrano širenje turističke ponude, rekla je Nikolićeva.

Političari bez razumevanja za prirodne rezervate

Uredbom iz 1997. Godine STara planina je stavljena pod zaštitu države i proglašena za Park prirode. Celo područje karakteriše veliki broj endemičnih biljnih i životinjskih vrsta, što zavređuje pažnju mnogih ljubitelja prirode. Naučni savetnik i biolog, dr Miroslav Demajo objašnjava da političari nemaju razumevanja za zaštitu prirodnih rezervata koji osvajaju svojom lepotom.

-Nažalost mogu da konstatujem da se svaki Vladin paket mera za zaštitu životne sredine krije iza paravana politike. Josif Pančić pored slavne omorike na teritoriji Srbije, otkrio je niz endemičnih vrsta biljaka koje je ostavio u amanet budućim naraštajima, ali ovo sad što se radi je u stvari gaženje njegovih naučnih dostignuća. Raznim potrebama ljudi, ugrožavaju se biodiverziteti nekog staništa, koji će ostati nemi svedoci čovekove gladi za sopstvenim prestižom, zaključio je dr Demajo.


M. Đorđević, foto: M. Nešić