Promena sistema, a ne promena klime

klimatske_promene

Piše: Uri Gordon

Haaretz, 11. December 2009, prevod KONTRAPUNKT



Dok se bliži kraj prve nedelje svetskog samta o klimi u Kopenhagenu, čini se da više nema nade da će biti preduzete hitne mere koji će sprečiti katastrofu izazvanu globalnim zagrevanjem. I pre početka održavanja samita, zvaničnici su činili sve što su mogli da umanje očekivanja, pa su tako danski premijer i generalni sekretar UN govorili da je najbolje što se može očekivati od Kopenhagena „politički obavezujući" sporazum - što je izrazito diplomatski termin, lišen realnog sadržaja.

Dosadašnji pregovori su otkrili nepremostivi jaz između bogatih i siromašnih nacija. Karipske i male ostrvske zemlje koriste termine poput „ekološkog duga" u svojim apelima za oštrije smanjenje emisija od strane bogatih zemalja, i zahtevaju da bilo koji sporazum koji bude postignut bude usmeren ka ostvarivanju globalne pravičnosti. Sa druge strane, predlog čiji su nacrt tajno sastavile Danska, Britanija i Sjedinjene Države (a koji je procureo do lista The Guardian), alocirao bi bogatim zemljama gotovo dvostruke kvote u odnosu na one siromašnih zemalja, i predao Svetskoj banci efektivnu kontrolu nad finansijama za klimatske promene, što bi uslovilo adaptacione fondove za siromašne zemlje njihovim prihvatanjem dalje privatizacije njihovih ekonomija i smanjivanjem socijalnih troškova.

S obzirom na te podele, izgleda sa nikakav obavezujući sporazum neće zameniti Kjoto protokol, čije važenje će isteći 2012. usred sveopšteg neuspeha u ostvarivanju njegovih ciljeva. Umesto toga, ono što će verovatno nastati je pačvork posebnih mera za svaku zemlju ponaosob sa fundamentalno neadekvatnim ciljevima. Zato je Kina objavila da će smanjiti „karbonski intenzitet" svoje ekonomije - količinu ugjendoksida koji se emituje po jedinici BDP-a - za 40 procenata do 2020. Pa ipak ova cifra predstavlja samo nastavak trenutne stope kineskog poboljšanja u karbonskoj efikasnosti. Sa BDP-om čiji rast je projektovan na oko 400 procenata tokom istog perioda, njene emisije će se više nego udvostručiti.

Predsednik Barak Obama, sa svoje strane, objavio je da će do 2020. Sjedinjene Države smanjiti emisije za oko 17 procenata u odnosu na nivoe iz 2005, što je u skladu sa zakonom koji je u junu usvojio donji dom. Međutim to je ekvivalentno smanjenju od 4-5 procenata u odnosu na nivoe od 1990, što je temelj koji je ustanovljen u Kjotou, i daleko je ispod onog koliko bi Sjedinjene Države morale da smanje da su potpisale protokol.

Što se tiče Izraela, bez novog sporazuma, zadržaće svoj abnormalni status razvijene zemlje bez ikakvih obavezujućih ciljeva redukcije. Ministar za zaštitu životne sredine Gilad Erdan sledeće nedelje će otići u Kopenhagen sa obećanjem da će izraelske emisije, umesto da budu udvostručene do 2030, porasti „samo" za 37 procenata. Pa čak i taj cilj nije odobrila vlada, koja je u međuvremenu nastavila sa insistiranjem na planovima da se u Aškelonu izgradi nova termolelektrana na ugalj.

Takve mere teško da idu u korak sa aktuelnom zabrinutošću javnosti zbog klimatskih promena. Nedavno obavljena anketa sa 4400 građana iz 38 zemalja pokazuje da ogromna većina podržava hitno donošenje sporazuma u Kopenhagenu, onog koji bi uključio suštinske redukcije od strane zemalja u razvoju.

Lokalno, anketa koju je sproveo univerzitet Ben-Gurion tokom prošlog meseca pokazuje da ne manje od tri četvrtine izraelske javnosti zahteva „značajne i hitne" korake u borbi protiv klimatskih promena, i žele da se zemlja obaveže na smanjenje emisija ugljendioksida od 90 procenata do 2050. godine.

Da budemo načisto, takva očekivanja često nisu podržana spremnošću da se naprave odgovarajuće promene u načinu života. Ali oklevanje bogatih zemalja da ponovo podele kolač upravo šalje pogrešnu poruku, sa njihovim insistiranjem na održavanju sadašnjih modela nejednakosti i prekomerne potrošnje.

Naposletku, potreba kapitalističkog sistema za stalnim rastom je ono što nastavlja da nadjačava dugotrajnu brigu za buduće generacije. Političke i poslovne elite se mogu privatno složiti u pogledu neugodne istine - da ne može biti neograničenog rasta na ograničenoj planeti. Ali oni takođe razumeju da bi skretanje sa puta koji vodi ka provaliji takođe značio odustajanje od većeg dela njihove moći. To je jednostavno ali iskreno objašnjenje za dalje neuspevanje da se radi na globalnom zagrevanju.

Naučnici se generalno slažu da se velikom brzinom približavamo vhuncu kada je u pitanju ireverzibilna destabilizacija svetske klime. Nastaviti sa ustaljenim praksama znači održati sadašnju stopu emisija ugljendioksida koja već prevazilazi najgore scenarije Međuvladinih panela o klimatskim promenama iz 2007. Nastavili se sa tim kursom, u ovom veku ćemo videti trajni nestanak arktičkog leda, poplave i suše bez presedana, izumeiranje vrsta ogromnih razmera i pretnju za polovinu svetskih izvora pijaće vode.

Da bismo sačuvali stabilnu klimu, globalna koncentracija ugljen dioksida mora biti smanjena od sadašnjih 385 čestica po milionu (ppm) na 350 ppm najviše, a verovatno još manje od toga. To znači smanjenje od barem 80 procenata u globalnim emisijama do 2050. Takva redukcija je potpuno ostvariva. Ali jedino ako bogate zemlje odustanu od određenog dela svoje moći. Ostavljanje fosilnih goriva u zemlji, lokalizovanje naše poljoprivrede i decentralizovanje prozvodnje energije ne treba da se ostvari po cenu ljudske dobrobiti. Pravedna tranzicija ka održivom svetu će svakako zahtevati od nas da usporimo i trošimo manje - ali to bi nam takođe garantovalo zdraviju i demokratskiju budućnost.

Predstojeće nedelje, pošto samit bude zašao u svoju ministarsku fazu, ulice Kopenhagena će preuzeti masovne demonstracije i dela građanske neposlušnosti nalik protestima protiv Svetske trgovinske organizacije od pre deset godina u Sijetlu. U ponedeljak, hiljade ljudi će pokušati da uđe u prostorije u kojima se održava samit i da tok konferencije pretvore u javni forum, na kom će delegati najzad čuti njihove zahteve za klimatskom pravdom.

Kopenhagen možda još postane odlučujući istorijski trenutak - trenutak u kom su građani/ke preuzeli/e promenu u sopstvene ruke.

Uri Gordon je predavač na Arava institutu za studije životne sredine.

Izvori: Infoshop.org | haaretz.com | anarchyalive.com
Prevod:
KONTRAPUNKT

Naslovna strana