Tatre su planinski venac na granici Slovačke i Poljske i predstavljaju najviši deo Karpata. Najveći deo, kao i svi najviši vrhovi Tatra nalaze se u Slovačkoj, uključujući najviši vrh – Gerlahovski štit, sa 2655 m nadmorske visine. Tatre se sastoje od Zapadnih i Istočnih Tatri. Istočne Tatre čine Bele Tatre i Visoke Tatre, sa preko 24 vrha sa više od 2500 metara nadmorske visine i koje ujedno predstavljaju jedini alpski predeo u celom, 1200 km dugom, karpatskom masivu. Slovački Tatranski narodni park osnovan je 1949. godine, dok je poljski Tatranski narodni park osnovan 1954. Oba parka su 1993. godine uvrštena u UNESKO-vu listu zaštićenih biosfera. (Internet, Wikipedia). 

Subota, 6. avgust - Dolazak u Zakopane i kraća šetnja
Posle noćnog putovanja i zadržavanja od dva i po sata na granicama, negde oko 10 sati ujutru stigli smo u Zakopane, u Poljskoj. Na oko 100 kilometara od Krakova, a svega desetak od južne granice sa Slovačkom, nalazi se ovo malo mesto, čuveno poljsko zimovalište, a tokom leta polazna tačka za planinare i ljubitelje prirode. Kako smo u Poljsku došli u jeku sezone, ceo gradić vrveo je od turista. Mesto sa stotinu restorana, kafića i barova, odlična poljska hrana i piće, kao i dobro uređeni hosteli i hoteli, privlače zaljubljenike u prirodu tokom cele godine. Smestili smo se u tri objekta koja se međusobno nalaze u neposrednoj blizini: hostel Good Bye Lenin, kuću za goste Lešnik i vilu Pod Piorem. Posle smeštanja, brzo smo spakovali rančeve i uputili se peške ka Kužnicama (1028 m), mestu odakle polazi žičara koja bi nas odvezla do pola puta ka vrhu Kasprovi. Kako je red za žičaru bio predugačak, odustali smo od vrha i odlučili da pođemo pešice u kraću šetnju.

Dom Kondratova

Deo grupe ostao je da uživa pored obližnjeg potoka Bistra, neki su odmah hteli da degustiraju čuveno poljsko pivo, a nas osamnaestoro krenuli smo u šetnju. Savršeno uređenom planinarskom stazom, delom kroz šumu, a delom preko livada, stigli smo do planinarskog doma Kondratova, na 1333 metra nadmorske visine. To je najmanji dom na Tatrama koji može da ugosti oko dvadesetak ljudi. Nalazi se u divnoj prirodi, okružen planinskim vrhovima, od kojih se posebno ističe Gievont (Giewont), legendarna poljska planina, sa grebenom u obliku usnulog diva, na čijem se vrhu nalazi veliki krst. Njegova silueta vidi se sa svih strana, preko proplanaka i livada, travnatih padina i nepreglednih tamnih šuma.

U povratku, produžili smo do centra Zakopana i zamenili novac u čuvenoj ulici Krupovki (Krupowki). Još malo gledamo taj živopisni gradić i čini nam se suviše mali za toliku gužvu. Kroz njegove ulice, a naročito kroz tu glavnu, Krupovki ulicu, ljudi se kreću u svim smerovima, a restorani, kafanice i mlečni barovi prepuni su. Sa obe strane ulice primećujemo karakteristične kuće na spratove, strmih krovova, sa čijih se terasa šareni najraznobojnije cveće.

Dan za odmor! Radujemo mu se...Pošto smo preko Interneta unapred rezervisali posetu rudniku soli (što je poželjno i preporučuje se, zbog velikih gužvi), krenuli smo put Krakova oko pola 9 ujutru. Vjelička se nalazi na 13 kilometara od Krakova i predstavlja jednu od najpoznatijih i najinteresantnijih turističkih atrakcija. Godišnje rudnik poseti preko 1 200 000 turista iz celog sveta. 1978. godine uvršten je u prvu listu kulturnih i prirodnih dobara UNESCO-a. Na ovom mestu, ispod istoimenog grada, rudnik soli nalazi se još od 12. veka. So je u srednjem veku bila od izuzetnog značaja za Poljsku, puneći kraljevsku kasu sa 30 % ukupnih prihoda. Do sada je iz rudnika izvađeno 25 miliona tona soli. Neka su okna i danas aktivna, pa je ovo najstariji aktivni rudnik soli u Evropi. Ova oblast dugo je bila pod morem. Vremenom, ono je presušilo i ostavilo za sobom mnoštvo mineralnih naslaga, od kojih upravo i natrijum hlorid. Stene su, tokom hiljada godina, trpele različite tektonske poremećaje i vremenom zadobile sadašnju formu. Odjednom smo se našli u tom neobičnom, čudesnom gradu pod zemljom. Dalje neću pričati u brojkama... Širom otvorenih očiju, gledali smo čitav taj podzemni svet uskih hodnika, lavirinata, ogromnih pećina, jezera pod zemljom, to mnoštvo skulptura, kapelica, originalnih alata i opreme...

     

Čitave mreže hodnika i različiti nivoi međusobno su povezani, a debla bora osiguravaju zidove dvorana i hodnika, koji su porozni, pa uvek postoji rizik od urušavanja. Isparenja soli blagotvorno deluju na obolele organe za disanje, a kako kaže naš vodič kroz rudnik, i podmlađuju! Najpopularnija pećina naziva se kao u bajci - „Pećina patuljaka“, a u kapeli svetog Kinga redovno se održavaju i koncerti klasične muzike. U ovom jedinstvenom gradu pod zemljom postoji i sanatorijum, muzej rudarstva, restoran, kapela za venčanja, pošta... Kroz vekove i vekove, čitava istorija je napisana u ovom rudniku, pa je prosto nemoguće opisati ga u samo nekoliko redova.
„I dok se vraćate liftom, koji ide brzinom od 4 metra u sekundi, ni sami niste svesni šta ste sve videli. Ukoliko ste, slučajno, primetili slabu plavičastu svetlost, koja trepti u nekom uglu rudnika, poput neuhvatljivog leptira, ne brinite. To je Duh zaštitnik rudnika soli, koji vam daje znak da je uvek tu i da vas posmatra“. (Internet – Poljska u mom srcu, Nenad M. Perić)

Posle dva sata pod zemljom, koja su nam proletela kao tren, puni utisaka izašli smo na svetlost, doduše, oblačnog dana i krenuli put Krakova. Krakov je drevni grad podignut u dolini najveće poljske "svete" reke, Visle. Njegovo postojanje beleži još putopisac u 10. veku. Predanje govori o strašnom zmaju koji je živeo u dubokoj jami, pod stenom, nad kojom se uzdiže kraljevski dvorac Vavel (Wawel) iz 14. veka. Knez Krak (po kome je grad dobio ime), odlučio je da mu stane na put, te je obećao veliku nagradu onome ko uspe da ga ubije. Mnogi vitezovi su pokušavali, ali tek posle nekog vremena, mladi obućar se dosetio. Kupio je ovcu i njenu vunu natopio sumporom i katranom. Kada je halapljivi zmaj pojeo ovcu, vatra je krenula da mu uništava stomak, počeo je da pije vodu iz Visle i pošto je popio previše vode, pukao je. Danas je taj ozloglašeni zmaj simbol grada Krakova. Ispred pećine, koju takođe možete posetiti, predstavljen je u vidu skulpture aždaje koja, s vremena na vreme, bljuje plamen...
„Krakov je bajkoviti grad sa srednjovekovnim ulicama, čipkastim krovovima, grad žive tradicije, u kome se na svakom koraku oseća duh prošlosti. U isti mah ovaj grad je stvaran i nestvaran. Krakov je grad muzej, u kome se mladost stvari meri vekovima. Svaka je kuća bezmalo spomenik, a svaka druga muzej. Ceo grad je poput velikog zmaja; zamak su mu oči, rogovi su njegove kule, nozdrve prozori kapele svetog Sigmunda, a zubi dvorišne arkade.“ (Nenad M. Perić).