EKSPEDICIJA NA AKONKAGVU (6962m.) - 25. januar - 18. februar 2005.

30. januar :

Ustali smo u 06³⁰ i počeli sa kuvanjem čaja. Doručak se sastojao od čaja i po 70 grama kačkavalja. Temperatura napolju je bila –8° C i bilo je oblačno sa vetrom. Spremili smo jednu čokoladu za nas troje i po litar vode, poneli treking štapove i krenuli na aklimatizacionu šetnju ka baznom logoru Plaza Francia ispod južne stene Akonkagve. Za tri sata, nas 17 je prateći glečer dostiglo visinu od 4011 metara. Temperatura je i ovde bila –8° C. Duvao je povremeno jak vetar. Iz blizine smo gledali južnu stenu Akonkagve, čija je visina gotovo 3000 metara. U toku uspona svo troje smo imali kratku slabu glavobolju. Nakon kraće pauze krenuli smo nazad i u 13³⁰ bili smo ponovo u Confluenciji. Ostatak dana proveli smo odmarajući se. Trudili smo se da jedemo što više i da pijemo vodu kako bi se spremili za sutrašnji uspon do baznog logora Plaza de Mulas na 4370 metara visine. Popili smo po 4 litra vode.

Vetar u Confluenciji i dalje čini da nam se sva oprema, šator i odeća pune prašinom, koju ni ne pokušavamo skinuti sa sebe. Jedva uspevam da osposobim digitalni fotoaparat kojem je prašina zaglavila objektiv.

Jutro u Konfluensiji (3300m), foto: Stepa	Južna stena Akonkagve, foto :Stepa

U 18³⁰ je počeo da pada sneg. Vetar se primirio.

Ustali smo u 05¹⁵. Jutro je počelo kuvanjem čaja i doručkom sastavljenim od po 70 grama kačkavalja. Napolju je bilo –8° C i 5cm snega koji je i dalje padao. Vetar je bio umeren. Počeli smo da pakujemo rančeve i šator. U 08h smo krenuli ka baznom logoru. Čekalo nas je oko 1300 metara visinske razlike računajuci usputna spuštanja i udaljenost od oko 30 km. Sa rančevima od 25 kg, na toj visini, bio je to težak dan. Nosili smo po 3,5 litra vode. Trudili smo se da ne žurimo, znajući da svaki suvišni napor na ovoj visini i u ovoj fazi aklimatizacije može biti surovo kažnjen. Dragan Bogdanović je imao glavobolju i pokazivao znake slabosti već na 3700 metara visine. Na Jaćimovićev predlog, deo grupe je poneo polovinu sadržaje njegovog ranca i nastavili smo uspon. Trebalo nam je 10 sati. Jedva da smo primećivali okolne vrhove kada je vreme počelo da se prolepšava oko podneva. Zapadna stena Akonkagve deluje zaista impozantno. Razvedrilo se. Glečeri prave odličan kontrast plavom nebu. U 18³⁰ stigli smo u bazni logor veoma umorni. Gavro je malo ubrzao tempo sa delom grupe u poslednjih 2 sata uspona. Posledica je bila da se osećao loše po dolasku u bazni logor. Svi smo imali kratkotrajnu glavobolju. Nakon formalnosti oko prijavljivanja u baznom logoru, našli smo mesto zaštićeno od vetra i postavili šator.

Co. Cuerno (5450m), foto: Stepa	Bazni logor Plaza de Mulas (4370m), foto: D.Matić

Dan predviđen za odmor i privikavanje na visinu. Probudili smo se u 07 i ostali da ležimo u vrećama do 09 kada je sunce obasjalo logor. Vreme je bilo odlično, bez ijednog oblaka i sa slabim vetrom. Temperatura –10° C. Oko 10h smo doručkovali i vreme do ručka utrošili na odlazak do lekara u baznom logoru i pakovanje rančeva za sutrašnji dan kada trebamo izneti šatore, hranu, primuse i plin u logor I (Nido de Condores) na 5434 metra visine. Oko 10-12 kilograma tereta po osobi. Prošetali smo se do hotela koji je udaljen oko pola sata hoda od baznog logora.

Akonkagva iz baznog logora, foto: D. Matić	Hotel na 20 minuta od baznog logora, foto: D. Matić

Popodne su dvoje lekara došli kod nas da provere stanje Dragana Bogdanovića, kome je konstatovana visinska bolest. Glavobolja mu nije prolazila ni pod dejstvom lekova, nije imao apetit i delovao je konfuzno.

Ustali smo u 06³⁵. Brzo smo se spremili i doručkovali. U 07¹⁵ smo krenuli ka logoru I. Dragan Bogdanović je ostao u bazi. Temperatura je iznosila –10° C i duvao je umeren vetar. Bilo je vedro. Peli smo se polako ka prevoju Cambio de Pendiente (5230m), koji se vidi iz baznog logora. Pravili smo pauze svakih sat vremena da popijemo malo vode i eventualno nešto pojedemo. Teren je lak, bez snega. Penjemo se polako, trudeći se da se što manje umaramo. Cik-cak staza je lako uočljiva. Nakon tri sata uspona prolazimo pored logora Canada na 5042 metra visine, koga neke ekspedicije koriste kao logor I. Hladno je i naporno. Jedva primećujemo okolne vrhove i glečere. Co. Cuerno (5450m.) sa naše leve strane deluje impozantno. Bazni logor je daleko ispod nas. U 13h dolazimo na Nido. Nešto manje od 6 sati uspona. Visina 5434 metra.

Co.Cuerno (5450m) sa uspona ka Nidu, foto: Stepa	Logor I (5434m.), foto : D. Jaćimović

Pokreti mi postaju sve naporniji. Osećam slabu glavobolju, umor i smetnje sa vidom. Teško uspevam da vidim jasno predmete u okolini. Verovatno zbog nedostatka kiseonika. Sedam na kamen i duboko dišem dok Maja i Gavra uz pomoć Nikole postavljaju naš šator. Pokušavam da se oporavim. Ustajem, šetam besciljno i imam utisak da mi je malo bolje dok šetam. Maja i Gavra me vraćaju na kamen. Nakon 15 minuta vidim malo bolje. Maja i Gavra nisu osećali nikakve smetnje.

U šatoru smo ostavili hranu, plin i primuse i oko 15h krenuli smo nazad u bazni logor. Mogao sam silaziti brzo ali se nisam osećao dobro sve dok nismo sišli ispod 5000 metara visine. U baznom logoru u koji smo stigli oko 17h bilo mi je dobro.