|
ALPI 2008
Ali izgleda da
su planinarske avanture, ponekad ubitačne staze i usputne elementarne
nepogode
nešto što se neverovatno brzo zaboravlja!
Dovoljna je bila udobnost Učeničkog
doma "Ivan Cankar" u Ljubljani i sunčano jutro 6.
avgusta da
se svi
pojave na doručku sa osmehom na licu, spremni za nove izazove.
U 9 časova
krećemo iz Ljubljane za Švajcarsku.
Italijansku
granicu prelazimo bez zadržavanja. Uopšte ih ne interesuje
ko smo i kuda ćemo.
Što idemo dalje na Zapad granični prelazi su sve skromniji i
manje bitni!
Ipak na prelazu
Simplon dočekuje nas tmurno švajcarsko nebo i pedantni
Švajcarci koji
proveravaju naše vize! Ovo sivilo, kamena litica koja se
nadvila nad put i
plahovita beličasta lednička reka koja nas preteći prati , ne uklapa se
u našu
predstavu o "Švajcarskoj kao divnoj zemlji", ali nas i ne
obeshrabruje! Znamo:
duboko u planini je utočište kome
stremimo!
Nebo se
razvedrava, umivena priroda blista obasjana već snenim suncem. Među
gorostasnim
vrhovima Alpi tražimo Materhorn! Pejzaž liči na snoviđenje. Na visovima
buketi
rascvetalih planinskih kućica, drvene, sićušne, tople...
Vijugavim putem
se spuštamo u podnožje planina. Kao u useku
smeštena su mala, planinska
naselja.
Naš
večerašnji cilj je selo Teš i kamp u kome
ćemo prespavati. U sumrak razapinjemo šatore na samom ulazu
u kamp, pored
ledničke reke. Mesto je odlično. Noć hladna i vedra, obojena hukom reke i
ustreptalim zvezdama... Ne odvajam pogled
od treperave svetlosti Malog Materhorna do koga ćemo sutra krenuti
žičarom. Da mi
nije ostao u pogledu pri dnevnoj svetlost, bila bih ubeđena da je to
jedna od
onih zvezda koje mogu postati utočište,
unutrašnje, jedinstveno... Uvijeni u
vreće tonemo u san… ili su snovi postali naša
stvarnost... Pitamo se šta će doneti
buđenje...
 
7. avgust Iz Teša
krećemo kombijem do Zermata. Voze nas
Bosanci koji su već dugo ovde i na koje smo prethodne večeri slučajno
naleteli!
Kombi može samo do ulaza u gradić, u kome je automobilima zabranjen
pristup.
Gradom saobraćaju kočije i električni taksi. Jutro je vedro. Željno
iščekujemo
trenutak kad ćemo ugledati taj čudesni Materhorn, kažu
najlepšu planinu na
svetu i svakako jedno od najprepoznatljivijih švajcarskih
obeležja.
Liftom stižemo
do terminala odakle kreće žičara. Gradić se tek budi, ali u daljini
obasjan
suncem sve nas ostavlja bez daha nestvarni vrh Materhorn...
Divovskom rukom
isklesana gromada, čudesna piramida načeta igrom moćnih vertova i
besnih
mećava, deluje preteći, ali i neodoljivo izazovno za brojne alpiniste
koji
streme vrhu vrhova visokom 4 478m.
Mnogi se nikad
ne domognu vrha, ali se ne vrate ni u dolinu... Njihove duše
lebde i streme
zvezdama...
Stižemo
do 2
929m, tu presedamo i žičara nas dalje vodi na 3 883m. Pod nama satenski
lednici, zaustavljena reka vremena, okamenjena sila prirode presijava
se na
suncu...
Mali Materhorn
nas dočekuje snažnim vetrom. Zubato sunce nas kuša i mami na
stazu odakle grupa
kreće na Brajthorn(4 164m). Završne pripreme: kape,
fantomke, glečerke,
formiranje naveza, neki drugi ljudi, ne prepoznajem ih, u kostimima su
za još
jednu od svojih premijera... Nebo je vedro, u daljini vijugaju brojne
ski-staze, a moćni vrhovi svetlucaju na suncu.
Deluje nestvarno: ta belina, prozračno nebo, moćni vrhovi kojima
gospodari
Materhorn, vijugava kolona planinara koja grabi
ka vrhu..
Gubim osećaj
sićušnosti i prolaznosti, širim ruke da dotaknem
vrhove... Eh, da su mi prsti
samo malo duži... Žmurim, nosim ih u pogledu, kao utočište...
Žičara klizi u
dolinu... Dah nam sleđen, izdišemo figure oblikovane
snovima, kao u ledničkoj
pećini iz koje smo upravo izašli.
Primećujemo da
se nebo mršti. Sivi oblaci skrivaju čudesni Materhorn...
Ćudljiva planina.
Počinje kiša. Strepimo kako naši napreduju. Njih
35 je u okrilju Brajthorna.
 
Dok u Zermatu
na terasi jednog od brojnih ljupkih lokala ispijamo kafu naslućujemo
dramu koju
u visinama skrivaju oblaci. Gore iza sive zavese besni mećava, ali
naši artisti
su savladali brajthornski nož i pobedili i sebe i čudesnu planinu.
Divimo im
se. Hodamo uglačanom kaldrmom Zermata, između kuća od čokolade sa
balkonima
rascvetalih šećerlema... sve odiše toplinom,
nestvarnim mirom i lepotom i
sigurni smo da uprkos oblacima i vetru i ćudljivosti planine, sunce će
dopratiti u kamp naše planinare...
| Pre
polaska iz Teša formiramo naveze. Žičarom se penjemo iz
Zermata do glečera Mali
Materhorn na (3883 m ).
Sa nama je i nekoliko izletnika, čekaju
da se pripremimo i krenemo ka vrhu. Hladno je, oblačimo se
što toplije, stavljamo
pojas, uže nosi vođa naveze.
Polazimo na
uspon, ispred nas
Brajthorn, a
iza čudesni Materhorn.
Nakon sat vremena hoda stavljamo dereze
i u
navezama polazimo ka vrhu, Mirko sa svojom navezom žuri i
ako smo trebali svi biti zajedno.
Mirkova naveza je na vrh izašla po lepom vremenu. Kako se
približavamo vrhu počinje
da duva jak vetar, magla, vidljivost je veoma slaba, pada sneg, idemo
dalje, grupa
je isped nas. Nakon nekoliko minuta susrećemo prve naveze, vraćaju se
sa vrha, ali i mi stižemo do noža koji se proteže oko 200 m grebenom,
čekamo
da se svi vrate jer je nemoguće da se mimoiđemo. Jedan član naveze
odustaje, vraća se sa drugom navezom. Na Brajthorn
(4175 m) izašlo je 34 planinara.
 
|
I stigli su umorno i zadovoljni. Spakovali smo vreće i šatore i
krenuli u pohode Mont Blanu.
U autobusu
trenutak za odluku: posle svih priprema i dva završna uspona,
konačno
izjašnjavanje - ko ujutru kreće na Mont Blan! Na spisku je 29
najodvažnijih,
najspremnijih, koji se osećaju dovoljno fizički i psihički spremni da
osvoje
najviši vrh Evrope! Milanka ih još jednom podseća na
najbitnije detalje vezane
za uspon!
Kasno stižemo u
Šamoni i smeštamo se u domu na kraju grada. Udobno je, a
mi smo umorni,
dovoljno za dobar san...
Nastavak
(treći deo)
|
|
