Julijski i Kamniški Alpi - 28.07.2006.

Julijski i Kamniški Alpi - 28.07.2006. - 04.08.2006.

Prvi deo | Drugi deo |

Utorak, 01. avgust

- Uspon od Kredarice do Triglava (2864m),
povratak u Krmsku dolinu (865m) -

Jutro, 4.00 sata,

1. avgust 2006.g.

U 4 sata neko izlazi napolje i šapatom objavljuje da je vedro nebo!

već je nekoliko planinara iz grupe budno.

Ne spavam više! U 5 sati je spavaonica na nogama! Ustajem i ja i izlazim napolje.

Predvidja se kiša oko 8.00 sati.

Usnuli Triglav mami – svetlucaju čeone lampe neumornih planinara koji su već na pola stene!

Odluka je da krenemo na uspon.

Vraćam se i ubeđujem Milana da i mi krenemo, ali on ne mrda, ostaje dosledan jučerašnjem dogovoru! Smirujem se i ja!

Grupa od 26 planinara u 05.30 kreće preko Malog Triglava (2725m).

Priprema za uspon na Triglav. Jutro 06:30h

Izlazak sunca na Kredarici

Jutro provodimo uz toplu peć i jedinstven alpski čaj u punom pozadinskom sastavu - Аna i Dragan, mala Milica i nas dvoje.

Prva grupa stiže u 6.50 na Veliki Triglav (2864m).

Obeležje na vrhu - Aljažev stol

Napolju počinje kiša

Vidljivost je veoma slaba, magla, hladno... Grupa srećna, zadovoljna što je osvojen Triglav. Svi zajedno se fotografišemo.

Moramo što pre krenuti ka Kredarici,

Kredarica od Malog Triglava

sprema se nevreme. U daljini se čuje grmljavina, počinje da pada kiša.

koja ubrzo prelazi u pljusak. Učinilo nam se i da smo čuli grmljavinu, ali sasvim daleko.
Željno iščekujemo našu grupu.

Spuštamo se dok kiša sve jače pada, grmljavina sve veća.

Uspon - bolje se osigurati

Grupa na vrhu Triglava

Spuštanje sa Triglava

Dok čekamo da svi lagano sidju, stiže vest da je Tanja povredila nogu, Lojz i Mladen je spuštaju sa Triglava. Grupa stiže na Kredaricu oko 9.00 sati,

    A onda, oko 10 sati napokon stižu! Ulazi Pop sa koga se sve cedi i kaže:
    - Bilo je super, kupali smo se i video sam sv. Iliju!
    Gorana Makedonca je munja počešljala po kosi, a gotovo svi su iskusili kako je to kad ti se kosa digne na glavi. Kažu bilo je jezivo- nevreme je počelo čim su krenuli nazad sa Velikog Triglava! Spuštali su se niz potoke i sajle koje su šištale od elektriciteta!

a povredjena Tanja oko 10.00.

Srećom svi su dobro – osim Tanje, devojke koja nam je bila najveselija, a koja se pri spuštanju povredila, još uvek ne znamo koliko.

Domaćini iz doma obaveštavaju GSS da ima povredjenih.

Tanja ne može dalje sa nama, drhti u Mladenovom naručju dok iščekujemo helikopter koji će je odvesti u Jesenice na pregled.

Spasilačka ekipa dolazi po Tanju

U roku od sat vremena stigao je helihopter i GSS koji su odvezli Tanju i Majdu u Jasenicu u bolnicu.

Prisećamo se zloslutnog zvuka sa Vršiča i pitamo se da li je to bio sudbinski nagoveštaj.

U 12.00 sati grupa kreće ka Krmskoj dolini do Kovinarske koče (865m) gde nas čeka autobus.

Kiša je uporna i prati nas dok se spuštamo prema Krmskoj dolini. Raduje nas pomisao na Bledsko jezero!

Što idemo više ka dolini, vreme se poboljšava, prestaje kiša, sunce. U Kovinarsku koču grupa stiše oko 16.00 sati, pauza za ručak. Lojz sa kolima ide po Tanju i Majdu u bolnicu, dovešće ih u Triglavska vrata.

Grupa polazi ka Bledu. Obilazak starog grada i jezera.

Stari grad Bled - muzej

Bunar - stari grad na Bledu

Bled noću

Nastavljamo put ka Triglavskim vratima. Noćenje u novom Šlajmarjevom domu.

Toliko smo se opustili da kasnimo u Aljažev dom i na konačište stižemo kasno, iscrpljeni i pomalo nervozni!

Šlajmarjev dom

Višekrevetne sobe sa spratnim kupatilima. Smeštajni kapacitet doma je 50 ležajeva. Dom je otvoren od aprila do oktobra. Vlasnik doma je PD Dovje-Mojstrana.

Ipak sve što je pred nama je relaksirajuće – sutra posle visina idemo u dubine, čeka nas Postojinska jama!

Sreda, 02. avgust

- Postojinska jama, Logarska dolina, Koča pod Raduhom (1534m) -

2.avgust 2006.g.

Ilindan osviće kišan i tmuran. Ali to nam ne kvari raspoloženje – znamo da je u Postojni konstantnih 10*S i da lepotu njenih stalaktita i stalagmita ništa ne može da pokvari.

Ustajanje. Polazak u 7.00 sati preko Mojstrane, Kranjske Gore, Kranja i Ljubljane do Postojine. U Postojini nas čeka Vlasta.

Uživamo u tom okamenjenom carstvu čudesnih oblika , zaustavljene melodije života koja bi svakog časa mogla da se pokrene i da nas zapljusne trk životinja, cvrkut skrivenih ptica i radost oslobođenih divova koji podupiru svodove dvorana kojima se krećemo!Vlasta se trudi da nas ovekoveči u ovom carstvu , kao dete krije aparat i daje nam znak da zastanemo!

Grupa u Postojinskoj jami. Amfiteatar

Izlazimo iz jame očarani onim što smo doživeli.Dugo stojimo na mostu nad Pivkom, gledamo kako ponire i razmišljamo kako nalikuje čoveku – reka koja ne teče, već nestaje u tami jame i tamo nastavlja neki drugi, onostrani život ili tok!

Obilazak Postojinske jame trajao je sat i po.

Postojinska jama

    Postojinska jama je najduža poznata kraška pećina u Sloveniji. U jami je otkriveno oko 20km kanala od kojih su neki suvi, a po nekima teče voda.
    Postojinska jama je biser Krasa, nalazi se izmedju Postojine i Trsta, odlikuje se posebnim prirodnim pojavama: stalaktiti, stalagniti, vrtače, pećine provalije, reke ponornice i jezera koja periodično presušuju.
    Jama je formirana od krečnjaka nastalog u moru pre 70 miliona godina. More se povuklo i na kopnu su počeli kraški procesi.
    U jami je uglavnom stalna temperatura i leti i zimi oko 10 stepeni Celzijusa.
    Velika gora (Kalvarija) je najviša tačka puta, 40m viša od ulaza u jamu. Nastala je od blokova, plafon je debeo oko 50m.
    Ruski most je nejveći biser podzemlja. Kanal dug punih 500m je okriven 1891. godine, a turistički uredjen 1926 godine. U njemu se nalaze prelepe dvorane kao što su Bela i Crvena dvorana i sa belim i crvenim stalagnitima i sitnim stalaktitima cevčicama ili kako ih jos zovu špagetima.
    U kraškom podzemlju Postojinske jame žive mnoge pećinske životinje – posebne vrste buba, skakavaca, paukova, rakova i stonoga. Najpoznatija je čovečja ribica – Proteus anguinus, slepa je, diše na škrge, živi i do 100 godina i nalazi se samo u pravim kraškim vodama, hrani se mikroskopski malim životinjicama.

Stižemo u Ljubljanu.

Pred nama je novi problem. Tanja ima bolove,

Tanja se sa tri preloma oseća sve gore

ne može više da izdrži put.

i mora hitno za Beograd.

Pozivamo našu ambasadu.

Milanka žuri u našu ambasadu. Svi smo nespokojni, brinemo za Tanju.

Za nepunih 2 sata a uz pomoć gospodina Jovana Ćuruvije, bivšeg predsednika PD «Železničar» iz Beograda,

Ipak svuda susrećemo dobre ljude, naši u Аmbasadi su se maksimalno angažovali

uspevamo da se Tanja u Beograd vrati avionom u četvrtak. Tanja ostaje kod Vlaste do narednog dana.

i Tanja će sutra već biti kod kuće.

Grupa odlazi u TC radi nabavke planinarske opreme.

Mi provodimo popodne u Ljubljani, u šopingu a onda krećemo u novu bajku –

Iz Ljubljane put nastavljamo prema Kamniku,

Kamniške Alpe i Raduha!Kiša je stala i sve oko nas blista umiveno i ozareno. Neki novi pitomi predeli podsećaju nas na Šumadiju! Zelenilo, brežuljci osvećeni crkvicama i kuće optočene cvećem... Raj...Ponegde se za brda zakačili pramenovi magle pa sve deluje kao snoviđenje... Neki drugi svet, surovi Triglav se čini tako daleko...
Prolazimo Kamnik,

Gornjem gradu, Ljubnom, Luči dolinom reke Solčave.

dugo se vozimo Logarskom dolinom, a onda skrećemo na uski lokalni put i krećemo u visine.

Dan sunčan. Sve odiše čistoćom. Dvorišta i kuće okićene cvećem. Uživajući stižemo do koče na Loki (1534m).

U sumrak stižemo do Koče na Logi, podno Raduhe.Deluje toplo i udobno kao i svi slovenački domovi.

Koča na Loki

Smeštaj u višekrevetnim sobama. Do koče se može stići minibusom. Smeštajni kapacitet je 85 ležajeva.

Domaćini su ljubazni, trude se da udovolje svim željama, a mi i nismo previše zahtevni.Planina te nauči da je potrebno zaista malo da čovek bude srećan i ispunjen.U lovačoj sali dugo se te noći orio smeh dok nas je čudesni tetreb začuđeno meračio sa zida!

Četvrtak, 03. avgust

- Raduha 2062 m, Ljubljana, Beograd -

Ustajanje u 06.00 sati. Priprema za uspon. U 07.00 sati nas dvadeset dvoje i dva planinara iz Novog mesta polazimo markiranom stazom ka vrhu. Staza klizava, kamenita. Oblačno. Nakon dva sata hoda počinje kiša da pada.

3. avgust 2006.
Napolju pasje vreme! Lije kiša, a magla je skrila svu lepotu oko nas, dok vetar ledi krv u žilama.

Na vrh Raduhe (2062m) stižemo oko 10.00 sati,

Osvojili smo Raduhu, vrh 2062m.

kiša lije kao iz kabla, temperatura je oko 0 C. Fotografišemo se. Povratak kružnom stazom

Staza je izuzetno lepa, lagana, markirana cvećem i borovnicama, ali i manje poetičnim tragovima stada ovaca i krava. Domaćini kažu da je ovo izrazito stočarski kraj i da su pašnjaci prepuni krda.

prema ledenoj pećini.

Putokaz

U povratku sa Raduhe prošli smo pored Snežne jame

Nažalost, mokri smo pa nismo mogli posetiti pećinu.

– ali kako je u njoj temperatura oko i ispod 0*S , a mi smo bili sasvim mokri – odustali smo od zakazane posete. Tako je jama ostala bez novih eksponata, a mi uskraćeni za još jedan san, sudeći po ulasku jamu skrivenom u čudesnoj šumi, među stoletnim stablima.
Napuštamo Raduhu ... Skrila se u magli i kišnom zastoru...Obećavamo sebi da ćemo doći ponovo! Ispraćaju nas pokisla stada i pas...

U planinarski dom stižemo oko 12.00 sati. Nakon ručka i odmora polazimo prema Ljubljani. Pauza dva sata za obilazak Ljubljane.

Ponovni susret sa Ljubljanom bio je kratak, ali lep. Na Tromostovlju smo udahnuli miris velegrada, prošetali cvetnim ulicama, slikali se kraj Prešerna i poneli sobom Sonetni venac izatkan alpskim pejzažima i poezijom nezaboravnih svanuća u kojima nas je budio topot ranjenog zlatoroga, a uspavljivao miris triglavske ruže...

Polazimo iz Ljubljane oko 19.00 sati.

Odlazimo da bismo ponovo došli,

Ispraćaju nas naši prijatelji. Darko, Vlasta ...

čekaju nas neki novi vrhovi i draga prijateljska lica...Vlaste, Lojza, Majde, Darka i Mladena...Oni su i znane staze učinili drugačijim i lepšim...

Stižemo u Beograd u ranim jutarnjim satima.

U toku akcije pešačili smo 25 sati. Ostvarena visinska razlika pri usponu i silasku je oko 3700 m n/v.

Bez obzira na probleme, plan je ostvaren u potpunosti. Bila je ovo još jedna avantura. Ostvarena su nova prijateljstva od Vardara pa do Triglava.
Zahvaljujem se svim učesnicima akcije na saradnji. Nadam se da ćemo i narednih godina krenuti u novu avanturu.

Beograd, 25. septembar 2006.

izveštaj vodje puta: Milanka Arsić

odlomak iz Dnevnika Marijane Obradović

fotografije:
    - Dragan Tomić, PD «GSP» N. Sad
    - Danijela Stevančević, PD «Pobeda» BG
    - Dragan Tomić, PD «GSP» N. Sad
    - Ksenija Plećaš, PD Pobeda», BG
    - Goran Nikolovski, PD «Makpetrol, SK

PD Pobeda, Beograd

GDO IMA JAJCA

"Gdo ima jajca" – silno je viknula niska, nervozna Slovenka iz Erjavčevog planinarskog doma, tražeći nekog ko je poručio jaja i kobasice za ručak.

U toj jednoj rečenici mogla bi se sažeti cela naša avantura osvajanja Male i Velike Mojstrovke, Triglava i Velike Raduhe (28. jul – 4. avgust, 2006).
Za osvajanje svih tih vrhova stvarno je trebalo imati “jaja do kolena”, imajući u obzir visinu vrhova (2333m, 2366m, 2864m, 2062m), probleme sa minibusima, kišu i gromove, povredu jednog planinara.

Sta vredi zapamtiti sa ovog putovanja?
- Lepotu Julijskih Alpa (jedan prijatelj iz Beograda kaže da sanja tu lepotu od kad smo se vratili sa putovanja).
- Ljubaznost Slovenaca (Vlaste, Alojza i njegove supruge, Darka i Mladena).
- Brzinu reakcije slovenačke spasilačke službe kad se povredila jedna planinarka.
- Pevanje srpskih, slovenačkih, makedonskih, irskih pesama u planinarskom domu Kredarica.
- Slovenački Cvicek (vino) i pivo u planinarskim domovima.
- Pristup Triglavu kroz prolaz Prag i kroz zelenu Krmsku dolinu.
- Penjanje (i silazak) klinovima i sajlama do (sa) Triglava.
- Uzdah zadovoljstva kad smo posle osvajanja Triglava skroz mokri ušli u dom Kredarica.
- Lepotu Bleda gledanog iz stare tvrdjave iznad jezera.
- Nova prijateljstva.

Danke PD Pobeda iz Beograda, danke Milanka :) :)

Goran NIKOLOSKI
Gostivar, Republika Makedonija 12.08.2006

| Početna strana | Prvi deo |