Petak, 30.07.2006.god.
07.00 sati ujutru, grupa od 13 planinara krenula je ka Makedoniji. U
Skoplje stižemo oko 16.00 sati. Na
autobuskoj stanici dočekuju nas naši prijatelji planinari iz
Skoplja, zajedno idemo prema Prilepu, Bitolju do sela Skočivir. Smeštamo se po želji, u šatorima organizatora ili
u čvrstom objektu, karauli
koja će u budućnosti postati planinarski dom
- vlasništvo PD 18. Avgust iz Skoplja.
Subota, 01.08.2006.god,
ustajanje u 05.30 sati, priprema za polazak na turu. Džipovima nas 12 krećemo od Skočivira do letnje karaule na
1920m. Put je veoma loš, pravimo pauze, maratonci nas
stižu, bodrimo ih uz put. Hana i
Dejan su odlučili da istrče stazu na planinarskom
maratonu dugačku oko 20 km, visinska razlika
je oko 1450m. Dejan je osvojio 5. mesto u muškoj, a Hana 3. mesto
u ženskoj konkurenciji. Na vrh
Kajmakčalan grupa je stigla oko 12
sati. Na samoj granici Makedonije i Grčke nalazi se crkva, ruinirana
- oštećena. Predlog grupe je da se
pokuša restaurirati crkva, predlog
je prihvaćen od strane naših domaćina. Nakon pauze vraćamo se do letnje karaule, a
zatim povratak u s. Skočivir iznajmljenim džipovima.
Odmor i druženje sa domaćinima do kasno u noć.
Cena angažovanja prevoza od Skočivira do letnje karaule je 10 E po osobi.
Nedelja, 02.08.2006.god, dodela doploma planinarskim društvima i takmičarima na maratonu. Polazak iz Skočivira oko 12.00 sati. Put nas vodi ka Bitolju - pauza, posećujemo Herakleju.
Ono što Bitolj čini posebnim jeste Herakleja. Udaljena samo par kilometara od centra Bitolja, predstavlja jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Osnovao ju je Filip II Makedonski u IV veku pre nove ere, a svoj procvat je doživela od IV do VI veka posle Hrista. Bila je veoma značajan centar na antičkom putu Via Egnatia koji je povezivao dva centra antičkog sveta - Rim i Konstantinopolj. Koliko je grad bio velik i bogat potvrđuje i teatar koji može da primi 3.000 posetilaca. Ipak, ono najznačajnije na ovom lokalitetu jesu mozaici nađeni u maloj i velikoj bazilici i episkopskoj rezidenciji, koji predstavljaju remek dela ranovizantijskog slikarstva. Mozaici su otkriveni i konzervirani šezdesetih godina kada je radove izvodio Savezni zavod za zaštitu spomenika kulture pod rukovodstvom Gordane Cvetković Tomašević. Kasnije, osamdesetih i devedesetih godina mozaici su, da bi ih sačuvali od propadanja, bili zatrpani. Tek od 2000. godine na inicijativu Anice Gorgijevske, arheologa koji sada vodi radove na ovom lokalitetu, mozaici se tokom letnje sezone (april-oktobar) otkrivaju i tako opet postaju dostupni mnogobrojnim posetiocima. Ostali nalazi sa Herakleje nalaze se u Bitoljskom narodnom muzeju koji ima veoma bogatu postavku sa nalazima iz ovog kraja i veoma značajnu zbirku keramike i figurina iz praistorije.
Obilazak grada, povratak ka Skoplju i
Beogradu.
I ova akcija je bila za pamćenje. Zahvaljujemo se domaćinima na ljubaznosti i gostoprimstvu.
 |
 |
| Lovačka kuća na 1620 m |
Pomoć vojske u organizaciji |
Odmor i druženje sa domaćinima do kasno u noć.
Cena angažovanja prevoza od Skočivira do letnje karaule je 10 E po osobi.
 |
 |
| Crkva na vrhu Kajmakčalana 2521 m | Unutrašnji izgled crkve |
Nedelja, 02.08.2006.god, dodela doploma planinarskim društvima i takmičarima na maratonu. Polazak iz Skočivira oko 12.00 sati. Put nas vodi ka Bitolju - pauza, posećujemo Herakleju.
 |
 |
| Selo Skočivir | Hana prima diplomu, u pozadini karaula - budući planinarski dom |
Ono što Bitolj čini posebnim jeste Herakleja. Udaljena samo par kilometara od centra Bitolja, predstavlja jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Osnovao ju je Filip II Makedonski u IV veku pre nove ere, a svoj procvat je doživela od IV do VI veka posle Hrista. Bila je veoma značajan centar na antičkom putu Via Egnatia koji je povezivao dva centra antičkog sveta - Rim i Konstantinopolj. Koliko je grad bio velik i bogat potvrđuje i teatar koji može da primi 3.000 posetilaca. Ipak, ono najznačajnije na ovom lokalitetu jesu mozaici nađeni u maloj i velikoj bazilici i episkopskoj rezidenciji, koji predstavljaju remek dela ranovizantijskog slikarstva. Mozaici su otkriveni i konzervirani šezdesetih godina kada je radove izvodio Savezni zavod za zaštitu spomenika kulture pod rukovodstvom Gordane Cvetković Tomašević. Kasnije, osamdesetih i devedesetih godina mozaici su, da bi ih sačuvali od propadanja, bili zatrpani. Tek od 2000. godine na inicijativu Anice Gorgijevske, arheologa koji sada vodi radove na ovom lokalitetu, mozaici se tokom letnje sezone (april-oktobar) otkrivaju i tako opet postaju dostupni mnogobrojnim posetiocima. Ostali nalazi sa Herakleje nalaze se u Bitoljskom narodnom muzeju koji ima veoma bogatu postavku sa nalazima iz ovog kraja i veoma značajnu zbirku keramike i figurina iz praistorije.
 |
 |
| Herakleja u Bitolju | Herakleja u Bitolju |
I ova akcija je bila za pamćenje. Zahvaljujemo se domaćinima na ljubaznosti i gostoprimstvu.
| Beograd, 15. avgust 2006. |
Tekst:
Milanka Arsić, PD Pobeda
Fotografije: Hana Stamatović, PD Pobeda Dejan, PD Gvozdac Kraljevo |