Četvrtak, 22. jun
    Na akciju po Karpatima krenuli smo u 18 sati sa dva kombija. U prvom kombiju koji je išao na Fagaraške planine bilo je petnaest planinara a u drugom koji je išao na masive Piatra Craiului i Bucegi bilo je desetoro. Prva pauza u Vršcu, granica, pa oko sat vremena noćnog obilaska centra Temišvara.

Petak, 23.jun
    Ujutro oko šest sati stigli smo do sela Ucea gde se prva grupa odvojila i otišla za Viktoriju i dalje na planinu.
    Naša grupa je nastavila dalje preko Fagaraša, Zarneštija, Brana i sela Moieciu de Jos u podnožja planine Piatra Craiului. Odavde lošim putem, i uz nekoliko strmijih uspona da je kombi skoro prokuvao, nekako smo se prevezli preko sela Peštera do odredišta Casa Folea, kuće u kojoj ćemo noćiti naredne dvije noći.
    Kuća se nalazi na kraju sela prema planini ispod visova sa četinarskom šumom. Dočekala nas je domaćica Rodika Folea. Stigli smo oko 8.30 i oko sat vremena se zadržali na raspremanju i spremanju za uspon na planinu.

    Oko 9.30 po našem vremenu (rumunsko vrijeme +1 sat) krenuli smo od Casa Folea (1180m) markiranim šumskim putem (markacija crveni krst). Staza prvo ide uz dolinu Pietrelor šumom a kasnije izlazi na veliki proplanak ili predeo sa pašnjacima i drvenim katunima.
    Posle oko sat vremena smo stigli na prevoj Joaca (1434m) odakle smo prvi put videli dugački krečnjački greben masiva, njegovu istočnu stranu. Gore oblaci a u daljini grmi. Ispred dolina sa šumom mestimično masovno isečenom i zasadjena novim sadnicama.
    Silazimo u dolinu do prevoja Vladuška ili La Tabla (1376m). Počinje kiša, a desno na proplanku kao poručen katun. Svraćamo i prima nas vlasnik u drveni katun oko koga ima konja, magaradi, pasa. A ovce i krave na ispaši, čuju se samo zvona.

Unutra ognjište, gori vatra, domaćin u drugoj prostoriji delimično zgoreli sir sitni, gnječi i mrvi rukama pa tu masu ubacuje u mehove od životinjske bešike. Kad napuni meh sirom, obodom zašiva poklopac od mlade jelove kore. To rade njih troje, otac, izgleda sin i snajka.

Katun u kome se pravi sir

Biće još posla

Još dosta mladog sira čeka na doradu.

Šta dalje radi ne znamo ali nas je poslužio sa povelikim komadom. Sir je još mlad sa dosta krupnih kristala soli što nam baš ne prija a i vidimo kako ga gnječe rukama pa na stolu ostade skoro celo parče.

Uz sir može i rakija

    Kad kiša prestade krenuli smo dalje blatnjavom stazom kroz teško prohodnu krčevinu, zatim uspon uz šumsku stazu sa mnoštvom svežih kravljih balega do livade na kojoj se nalazi metalno sklonište Grind (1620m). Na skloništu nedavno razbijena stakla prozora, unutra može na dva sprata da se smesti oko 15 osoba. Vrijeme se ponovo pogoršalo, kiša rosi, okolo grmi, pa tu ostajemo oko sat vremena.
    Došlo vrijeme odluke, ići gore ili odustati. Ipak glavni razlog grmljavina a ne kiša. Kiša jenjava i prestaje. Ponovo počinje ali ipak krećemo.

Travnatom padinom sa onim kravama u magli idemo nagore.

Krava čuva markaciju

Staza zatim dolazi ispod stenovitog grebena. Posle oko sat vremena penjanja razvedrava se. Gore sunce a iz doline uz padine naviru oblaci i raspršuju se.
    Ipak se isplatilo, posle oko 1.5 sat (oko 15.30) stižemo na najviši vrh masiva La Om (2244m). Pogled izuzetan, glavni greben sa dosta vrhova, pravi za prečenje i veranje ali mi nemamo vremena za to.

Severni greben masiva Piatra Craiului

Južni greben masiva Piatra Craiului

U daljini na istoku masiv Bucedija, a na zapadu Papuša i Fagaraški masiv. Ostajemo gore oko pola sata i silazimo istom stazom do kuće.
    Dolazimo oko 19.30 a domaćica spremila domaći specijalitet od kačamaka i sira kačkavalja prelivenog odozgo. Sve bi bilo lijepo da nema malo čudno ime, ako smo mi dobro razumeli to se zove „mamaljiga“. Nama neispavanim i umornim ništa ne smeta, ali krevet jedva čekamo.

Prešli smo oko 12km, savladali oko 1150m uspona. Na vrh nas izašlo devetoro, jedan član ostao u skloništu Grind.