Kožuf - Zelen Breg (2166m) – Dojransko jezero 

(Makedonija)

20. - 22.10.2006. 

 

Petak: 20.10.2006.

Grupa od 17 planinara u 22.00 polazi iz Skerlićeve ulice za Makedoniju. 

Subota, 21.10.2006.

U Skoplje stižemo oko 8.00. Priključuju nam se planinari iz Skoplja. Jutro najavljuje lep i sunčan dan. U Negotino na Vardaru stižemo oko 10.00. Čekaju nas naši prijatelji, planinari iz PD ’’Serta’’, sa kafom, vinom.... Pauza za doručak, razgledanje i kupovinu poznate negotinske alve i vina. Put nastavljamo dolinom Vardara preko Valandova do Dojrana. Slobodno vreme, uživanje na Dojranskom jezeru do 16.00. 

Dojransko jezero
Postoji više legendi o nastanku Dojranskog jezera. Najlepša je ona o lepoj Dojrani, koja je punila vodu sa česme u blizini dojranskih polja. Dok se krčag punio sa vodom, naišao je stasiti mladić u koga se devojka zagledala, zaljubila i ... zaboravila da zatvori česmu. Ubrzo je počela da pada i kiša. Pljusak je potrajao danima sve dok se polje nije potpuno napunilo vodom i stvorilo Dojransko Jezero. To je predanje.

Dojransko jezero

Dojransko jezero je najmanje od tri makedonska prirodna jezera. Zahvata površinu od 43,1 km², od čega Makedoniji pripada 27,3 km², a Grčkoj 15,8 km². Nalazi se na nadmorskoj visini od 148 m. Ima zaobljen oblik. Dužina u pravcu sever-jug je 8,9 km, a najveća širina 7,1 km. Dojransko jezero nije mnogo duboko, najveća dubina je 10 m, a prosečna dubina je između 3 i 5 m.

Dojransko jezero ima brojne pritoke kao što su Surlovska reka, reka Handža, koja donosi vodu sa Belasice i jednu otoku koja se uliva u Vardar.
Okružuju ga planina Belasica, sa makedonske i planina Kruša, sa grčke strane.
 Sojenice na Dojranskom jezeru
Vreme se menja, počinje kiša. Polazimo ka Gevgeliji gde nas čekaju domaćini iz planinarskog društva ’’Kožuf’’.

Crkva u Smrdljivim vodama Od Gevgelije preko Konjskog stižemo u Smrdljive vode.

 

Mesto je dobilo naziv po izvoru mineralne vode. Smeštaj u opštinskom odmaralištu, druženje i dogovor sa  domaćinima za uspon. Domaćini predlažu da se krene kamionom do 1600 m što smo mi prihvatili.

 Kamin u odmaralištu

Mesto je dobilo naziv po izvoru mineralne vode. Smeštaj u opštinskom odmaralištu, druženje i dogovor sa  domaćinima za uspon. Domaćini predlažu da se krene kamionom do 1600 m što smo mi prihvatili. 

Nedelja, 22.10.2006. 

Priprema za polazak na turu. Od Smrdljivih voda (712 m n/v), nas 14 planinara polazi sa domaćinima i planinarima iz Skoplja. 
Markirane staze Markirana staza je šumski put okružen listopadnom šumom.

Pored Asan česme (1350 m) i vrha Čiči kaja izlazimo kamionom na planinu Džibaricu. Dan je lep i sunčan. Oko nas su  pašnjaci i njive oranice na kojima se uzgaja  krompir. S uživanjem, laganim hodom prolazimo ispod vrha Džibarica (1999 m), dolazimo do Markovog jezera, nastavjamo ka vrhu. Ispred nas je žičara. U planu je da se sagradi SKI centar. 

Oko 12.00 izlazimo na makedonsko - grčku granicu i vrh Zelen breg (2166 m). Pauza za fotografisanje, ručak i uživanje. Zeleni breg
 
Planina smreka
Pri povratku krenuli smo drugom, dužom i težom, stazom preko planine Smreka.
Patrolna staza je granična linija izmedju Makedonije i Grčke. Domaćini nam rekoše da su ovom stazom svakodnevno pešačili vojnici - graničari bivše Jugoslavije,  čuvajući granicu.
Sa leve strane su nam ostala područja Alčak i Moreto, a sa desne Mala rupa. Izmedju Čiči kaja i Istrova spuštamo se do reke Šupurke, nastavljamo do reke Cresne i na kraju dolinom, šumskim putem, pored  reke Slivke, sve do Smrdljivih voda. U odmaralište stižemo oko 18.00. Pauza, priprema za povratak. U Beograd stižemo oko 02.00. 

Hvala na gostoprimstvu domaćinima PD ’’Kožuf’’ iz Gevgelije  i našim prijateljima planinarima iz Skoplja.

 

 
Beograd, 25.10.2006.               Izveštaj: Milanka Arsić , vodja puta

              Fotografije: Radmila Jevtić, Aleksandar Lozo,  
              PD ''Pobeda'', Beograd

  

Početna strana