Maljovica i Rilski manastir

Prelazimo srpsko-bugarsku granicu. Dolazimo u 7.00 u Metro gde nas čekaju naši prijatelji iz Makedonije iz PD «18.Avgust». Zajedno krećemo u Sofiju do crkve Aleksandar Nevski. Dan je lep i sunčan, grupa raspoložena. Sa nama su Vlasta iz PD «Gorica» iz Slovenije i Marijana iz TD «Rilski Turist» iz Bugarske. Slobodno vreme za kupovinu planinarske opreme i razgledanje Sofije.

U 12.00 krećemo ka Rilskom manastiru - obilazak, razgledanje i fotografisanje manastira.

Rilski manastir je jedinstven manastir u Evropi, nalazi se na 1150 m n/v, udaljen je od Sofije 120 km. Oko manastira je predivna priroda, iznad njega veličanstvena planina Rila sa najvišim vrhom na Balkanu (Musala 2925 m). Monarh Jovan Rilski Čudotvorac osnovao je manastir u 10. veku.Otomanska imperija je ove krajeve pokorila krajem 14. i početkom 15. veka. Monaški život je u to vreme potpuno zamro, a manastir je više puta paljen i uništavan. Krajem 15. veka počinje obnova i renesansa monaškog i celokupnog društvenog života u manastiru koji je današnji izgled dobio u 19. veku. Bugarski carevi i strane velmože su oduvek velikodušno pomagale manastir što je svedočilo o njegovoj moći i uticaju.

Prelepe freske kojima je crkva oslikana, među kojima je i portret Sv. Jovana Rilskog, daju posebnu svetlost unutrašnjosti crkve.Kamenom popločanim manastirskim dvorištem dominira moćni Pirg kesara Hrelje, podignut 1335. Njegov ktitor bio je vlastelin kralja Stefana Dečanskog i njegovog sina cara Dušana. Posle bitke na Velbuždu, Rilski manastir ulazi u sastav srpske države. Kesar Hrelja umro je u ovom manastiru kao monah Hariton.Tokom vekova, rilski monasi su u svojoj riznici sačuvali mnoštvo vrednosti. U manastirskoj riznici ostalo je sačuvano više od 16000 rukopisa, bogata istorijska zbirka sa 35000 eksponata, mnoštvo ikona, dela primenjene umetnosti i predmeta za bogoslužbenu i svakodnevnu upotrebu.Godine 1976. Rilski manastir je, kao neprocenjivo kulturno blago, stavljen pod zaštitu države, a 1983. svrstan je u UNESCO-ovu listu svetskog kulturnog i istorijskog nasleđa. Rilski manastir dnevno poseti oko 1000 posetilaca iz celog sveta.

Nakon razgledanja manastira nastavljamo put preko Dupnice, Sapareve banje, Paničišta do Zelenog preslapa (1601m). Autobus ostaje, a mi sa rančevima nastavljamo prvo asfaltnim i zatim šumskim putem. Pada mrak, palimo baterijske lampe, šumska markirana staza nas vodi do doma (hiže) Skakavica. Dočekuju nas domaćini, dom je prepun planinara. Razmeštaj za spavanje (sobe su višekrevetne,po 10 ležajeva).


Rilski manastir izvana	Spoljašnji zidovi manastira	Kraljeva kula visine 23,60 m


Crkva Aleksandra Nevskog	Ruska crkva	Sveta nedelja