Olimp - Grčka, 10.-14. oktobar 2003.

    Tradicionalni izlet u oktobru na Olimp je ove godine izveden sa dva autobusa. Jedan autobus je bio popunjen planinarima našeg ogranka iz Ljiga. Po prvi put su planinari Pobede organizovali uspon sa zapadne strane. Normalno da je veća grupa učestvovala sa istočne strane (uobičajena tura ka Olimpu).

Srpsko vojno groblje u Solunu - crkva i kosturnica

Početak uspona sa zapadne strane iznad Kikinopolisa

U jutarnje sate, nakon noćne vožnje, stižemo na makedonsko-grčku granicu. Velika gužva na granici delimično je promenila naš plan. Stižemo u Solun, obilazimo srpsko groblje Zejtinlik, grad Solun i krećemo ka Paraliji gde je obezbeđen smeštaj (hotel Elit).

Pogled na Christaki (levo) i Skolio (dalje desno)

Sutradan veća grupa kreće ka Litohoronu i Prionima (1050m) odakle započinje uspon do planinarskog doma A (2100m). Manja grupa (27) autobusom dolazi do Kikinopolisa (1100m) odakle započinje uspon ka Olimpu i planinarskom domu A. Nakon izlaska iz sela, obeleženom stazom, prolazimo kroz zarasli kanjon i izlazimo na otvoreni i goli teren karakterističan za Olimp. Staza nas vodi na prevoj (2400m) odakle se vide i Christaki i Skolio. Na visini od 2350m, ispod Christakija nalazi se sklonište koje u slučaju nevremena dobro dođe planinarima. Nakon kraćeg zadržavanja krećemo na prevoj između Christakija i Skolija. Dvanaest planinara penje Christaki (2706m).

Nastavljamo dalje ka Skoliju. Staza prolazi na pedeset metara od vrha pa je šteta ne izaći na Skolio odakle je izvanredan pogled na Mitikas i Stefani, vrhove koje smo planirali da popnemo sutra. Uz zalazak sunca, neoznojeni, a neki i po mraku, stižemo u dom gde su naši planinari sa istocne strane poodavno stigli. Zadovoljni i jedni i drugi odlazimo na počinak kako bi bili spremni za sutrašnje uspone.

Put kojim se može doći do planinarskog skloništa

Pogled prema Stefaniju i Mitikasu sa Skolia

Na vrhu Stefani

Rano ustajemo i krećemo ka vrhovima Olimpa. Nakon jednog sata uspona grupa se razdvaja. Ponovo veća grupa kreće ka Skali gde neki završavaju uspon, drugi ka Skoliju, a najuporniji na najviši vrh Olimpa Mitikas (2918m). Druga, iskusnija grupa sa opremom za penjanje u navezi, kreće ka Stefaniju. Dolazimo do karakterističnog kuloara za manje od sata izlazimo na vršni greben. Mitikas kao na dlanu. Uskim grebenom dolazimo do podnožja stene Stefani. Fiksan klin sa karabinerom nam dobro dođe za gelender koga smo planirali da napravimo. Uz osiguranje prvi se penjem do prve police pa kroz kamin izlazim na ravnu površ Stefanija, gde fiksiram drugi kraj užeta. Bezbedno smo na vrhu. Pažljivo silazimo grebenom pa niz kuloar do staze.

Pogled na Mitikas sa Skale, ka Mitikasu

Stefani 2908m

Posle kraće pauze ponovo smo u kuloaru ka Mitikasu. Izlazimo na vrh, slikamo se sa olimpijskom i našom zastavom. Silazimo do Skale i istom stazom kao predhodnog dana do doma pa do Prionija. Izvanredno uživanje su delimično pokvarile razularene mule koje su jednu našu planinarku povredile. Umorni ulazimo u autobus i vraćamo u Ljig i Beograd sa kraćim zadržavanjem kod naših prijatelja iz Negotina.