Planinarski
savez Beograda i Planinarsko društvo
« Radnički » Beograd
organizovali su akciju - uspon na Prokletije, kojoj se pridružilo i
Planinarsko
društvo « Pobeda ». U
pravcu Prokletija, iz Beograda smo krenuli sa
malim zakašnjenjem u 22.30 i usput pokupili još 4
planinara, što je ukupno
činilo grupu od 36 planinara. U Gusinje smo stigli u 8 sati ujutru. Tu
smo se po planu podelili u dve
grupe. Jedna grupa od 25 planinara, pod vođstvom Bojana Milovanovića,
otišla je
u dolinu Grbaja
i smestila se u planinarskom domu. Nas 11 planinara, pod vođstvom
Milana Lončara, krenuli smo autobusom do sela Vusanje, odakle smo
nastavili
pešice kroz Ropojansku
dolinu u pravcu Ropojanskog
Zastana, do napuštene
karaule (1384m).
Uprtili smo velike rančeve na leđa i krenuli stazom kroz dolinu. Bili smo dobro raspoloženi i već oduševljeni prizorima divljih i predivnih masiva Prokletija koji su se uzdizali svuda oko nas.
 |
 |
| Od Vusanja prema karauli | Dolina Ropojana |
Uprtili smo velike rančeve na leđa i krenuli stazom kroz dolinu. Bili smo dobro raspoloženi i već oduševljeni prizorima divljih i predivnih masiva Prokletija koji su se uzdizali svuda oko nas.
| Taman smo počeli da brekćemo pod teretom teških rančeva, kad... naidje traktor, u koji veselo uskočismo, sa sve stvarima. |  |
Onda
je počelo neverovatno truckanje po makadamskom putu, ali nam to
ništa nije
smetalo. Smejali smo se, dizali glave ka
nebu i vrhovima, saginjali ih kada samo nailazili na niske grane
drveća,
gledali uzbudljive masive Prokletija i slikali...
 |
Naš vodič zaseo je na pod traktorčeta, raširio kartu i budno pratio po njoj put kojim smo išli. Da sve bude pod kontrolom... |
| Nakon 4 km uzbudljive vožnje, nastavili smo put pešice i uskoro se ispred nas pojavila napuštena karaula, smeštena u predivnoj dolini, okruženoj planinskim masivima i pokrivenoj prostranim, plavetnim nebom. |  |
Karaula je objekat sa više
prostorija, bez struje i vode. Vrlo brzo, mi smo od njega napravili prijatnu
kućicu za stanovanje. Izabrali smo jednu veću prostoriju u kojoj su svi
prozori
zastakljeni, na čiste folije donete iz Beograda poredjali
naše podmetače i
vreće, zakucali eksere na zidove na koje smo okačili kese sa hranom,
koje je
takođe bilo u izobilju, raširili konopce za
sušenje veša, poredjali sveće i eto
nama prijatne i tople atmosfere u kojoj smo zaista uživali. Vodu smo
doneli sa
obližnjeg izvora.
Na
turu smo konačno krenuli u pola dva popodne. Posle dužeg uspona kroz
šumu,
uputili smo se ka:
| Katunskim jezerima (1800 m)... |  |
 |
...do graničnog grebena između jezera |
| ...i Popljuga (2000 m) |  |
i
nazad, do karaule.
Vreme je bilo promenljivo. Malo sunca, malo oblaka, po neka kap kiše, ali opet prijatno za hodanje. Po povratku u karaulu i posle dobre večere uz svetlost sveća, uvukli smo se u naše vreće i zaspali, dok su svuda oko nas i naše kućice, u mrkloj noći i neverovatnoj tišini, tiho bdeli masivi Prokletija, nepokretni, mirni, tako uzbudljivi i moćni...
Vrlo
rano, probudilo nas je dobovanje kiše koja se slivala niz
oluke. Ali, odmah po
našem ustajanju, ona je prestala i već oko pola 9, krenuli
smo na turu. Malo
pre toga, oko 8 sati, pojavili su se i planinari iz Grbaje, koji su pešice
došli iz Vusanja do našeg doma,
a onda smo svi zajedno krenuli na uspon. Naš cilj bio je Rosni vrh (2524 m).
Iz
uvale Korita,
preko padina i grebena Brijan
i Bunsit,
nastavili smo dalje kroz
Romansku zaravan,
na prevoj Farumit (2170
m), a zatim jako strmom padinom do
vrha.
 |
 |
|
|