TRIGLAV, 20.-22. oktobar 2006.

Triglav je najviši vrh Julijskih Alpa. Prema jednoj od legendi ime je dobio po božanstvu Južnih Slovena, koje je imalo tri glave. Svojim oblikom je verovatno podsećao, mnoge ljubitelje prirode, na neosvojivog diva. Na vrh Triglava prvi su se popeli mešatani okolnih naselja 26. avgusta 1778. god. Najviši je vrh bivše Jugoslavije, a danas simbol Slovenije. Triglav je visok 2864m a moguće ga je osvojiti iz više pravaca. Uobičajeni pravci su iz doline Vrata preko Praga i Kredarice, Vraica Pogačnikovog doma, doline Soče preko Doliča i Bohinjskog jezera preko Vodnikovog doma. Naš pravac penjanja Triglava je iz Bohinjske doline i Rudnog Polja (1347m). Krenuli smo iz Beograda u petak popodne sa namerom da malo odspavamo u planinarskom domu na Gorjancima.

Nepredvidjena zadržavanja na granicama su učinila da naš odmor bude kratak. Iz doma krećemo po mraku sa planinarima iz Novog Mesta i nakon tri sata vožnje stižemo na Rudno polje, početne tačke za uspon na Triglav. Posle dva i po sata pešačenja, stižemo do zatvorenog Vodnikovog doma (1805m). Kratka pauza i doručak.

Krećemo ka konjskom sedlu i Kredarici. Vreme oblačno i maglovito udobno za pešacenje. Na Kredaricu stižemo oko 14h. Osoblje sa Kredarice se povuklo u dolinu. Ostala je samo dežurna ekipa koja preko cele godine boravi u domu. Nakon osveženja krećemo na Triglav. Grupa se malo redukovala. Po magli i vetru mestimično vlažnoj i zaleđenoj steni, za 1.5h, stižemo na vrh (2864m). Triglav je popelo 14 planinara Pobede i planinara iz Novog Mesta. Vlažna stena je usporavala silazak. U suton stižemo u topli dom. Uradili smo i više od planiranog.

Sutradan, ustajemo rano. Vedro nebo je najavljivalo lep dan. Triglav sa Kredarice je na dlanu.  Pojavljuje se i sunce. Izazov za sve nas da napravimo lepu fotografiju. Žurimo ka Krmi i Kovinarskoj koči gde nas čeka autobus. Žurimo i gledamo stalno u nazad ka Triglavu koji je, za razliku od juče, obasjan suncem. Oko 11h stižemo u dolinu, presvlačimo se i krećemo ka Bledu.

Autobusom obilazimo Bled, zadržavamo se na kremanitama i polazimo ka Novom Mestu. Stižemo na Gorjance po planu a ispred doma izvanredan doček. Muzika, narodna nošnja i kulturno umetnički program. Sigurno da nešto ovako nismo očekivali. Na umor smo zaboravili, zaboravili smo i na Triglav. Izvanredno druženje sa domaćinima za vreme i posle večere...

Sutradan krećemo na Gorjance i Trdinov Vrh (1178m). Za jedan sat smo na vrhu, slikamo se i nastavljamo dalje. Pešačka tura je isplanirana tako da stalno idemo po grebenu. Gorjanci su pobrdja koja razdvajaju Sloveniju i Hrvatsku. Nakon 4h pešačenja stigli smo do Javorovice gde su nas čekali vrući kesteni, jabuke i cviček. Nastavljamo dalje do samostana Pleterje. Kratko se zadržavamo uz multiviziju o manastiru. U entjerneju nas je dočekao predsednik opštine i počastio ručkom. Žurimo ka Novom Mestu gde nam je organizovan doček na splavu.

I dok se vozimo zelenom Krkom, uz prigodan program, razmišljamo da li je sve ovo stvarnost. Znali smo da će naš povratak da kasni. Nismo imali drugi izbor. U suton odlazimo na grob Petera Lužara, koji nas je napustio na jednom našem zajednickom izletu.

Oko 19h se rastajemo od zaista gostoljubivih domaćina. Nismo ni svesni šta nam se sve izdešavalo ovog vikenda. Doček koji su nam priredili planinari iz Novog Mesta, sigurno će još veoma dugo da se prepričava.

Hvala svima koji su nam priredili ovako lepe trenutke.