Veliki put 2005.

Ponedeljak 01.08 - Ustajemo, pakujemo se i polazimo za Rabat.


Rabat - stari grad	Vlada šeta pijacom u Rabatu

Rabat:

Glavni grad Maroka. Nalazi se na obali Atlantika na ušću reke Bou Regreg. Preko puta ušća se nalazi mesto Sale (severozapadni pravac). Rabat je luka i ima značajnu industriju koja uključuje proizvodnju tekstila, prehrambenih proizvoda i građevinskih materijala. Turizam i lokalno zanatstvo su takođe važni za ekonomiju grada.
Rabat ima Univerzitet Mohameda petog, Nacionalni konzervatorijum muzike, plesa i dramskih umetnosti. Takođe u gradu postoje i institucije za studije poljoprivrede, javne administracije i primenjene ekonomije. Muzej starina sa arheološkim izložbama i muzej marokanske umetnosti se nalaze u Rabatu. Posebno interesantno je videti mauzolej Hasana petog sa istoimenom kulom. Građevina potiče iz 12tog veka, a kula je visoka 55m. Ruševine džamije Jakuba al Mansura (iz 12tog veka) se takođe nalaze u gradu.

Naseljavanje grada je počelo u 12tom veku. Napočetku je grad imao karakter vojnog logora. Jedan od najvažnijih istorijskih događaja je iz 1912. godine, kad je grad proglašen glavnim gradom Francuske kolonije Maroko. Kad je država postala nezavisna (1956. godine), Rabat je preuzeo status glavnog grada nezavisnog Maroka. Broj stanovništva je prema popisu iz 1994. godine iznosio 1,385,872.


Muzej u kasabi	Ispred Udaja Kasabe

Prvo mesto koje obilazimo je mauzolej Hasana petog. Na ulazu se nalaze dva čuvara nacionalne garde na konjima. Odlazimo i u sam mauzolej. Tamo se na dnu njegovom nalazi kovčeg sa zemnim ostacima Hasana. Okrećem se ka vidikovcu. Ceo plato spomen-obeležja je ispunjen stubovima. Mozaici na građevinama jasno ukazuju na ornamentiku Bliskog istoka i Severne Afrike. Nastavljamo naš put ka centru grada. Prolazimo pored sirotinjskih četvrti. Mnoštvo je sveta na ulicama. Čuvamo dokumenta i foto-aparate kao oči u glavi. Prolazimo kroz usku pijacu. Oprez sa dragocenim stvarima. Dolazimo ispred zdanja koje se zove Udaja Kasabe. Obilazimo je. Unutrašnjost je u vidu jedne džamije sa bogato ukrašenim vrtom a sve opasano zidinama. Odlazimo na jednu terasu iznad kasabe. Odatle se pruža divan pogled na Sale i Rabat. Nastavljamo.


Plato sa stubovima	Zidine Hasanovog zdanja

Šetamo još neko vreme po starom delu grada. Kupujemo njihove kolače - specijalitete. Posle izvesnog vremena ulazimo u novi deo grada. Ovde se može već videti raskoš tzv. trulog zapada. Nakon još kakvog-takvog muvanja levo-desno, odlazimo ka autobusu. U 16h krećemo ka Kazablanci. Putujemo uz Atlantik. U 18h smo stigli u Kazablanku. Odmah odlazimo da obiđemo džamiju Hasana drugog, koja je po mom mišljenju najlepša muslimanska bogomolja ikad viđena.

Kazablanka:

    Grad u zapadnom Maroku. Najveći grad države i glavna morska luka u državi. Nalazi se na obali Atlantika, blizu Rabata. Grad je jedan od vodećih gradova Severne Afrike. Ima železnicu, glavne saobraćajnice i međunarodni aerodrom. Ima jednu od najvećih luka u svetu; najveći deo spoljne trgovine Maroka prolazi kroz grad. Žitarice, koža, vuna i fosfatisu glavne sirovine izvoza. Grad je takođe centar industrije Maroka. Vodeće industrije su: ribolov, prerada ribe, pilane, proizvodnja nameštaja, građevinskih materijala, stakla, cigareta. Kazablanka ima Univerzitet Hasana drugog. Na obali okeana je i veličanstvena džamija Hasana drugog.
    U srednjem veku je grad bio znan kao Anfa. Uništen je od strane Portugalaca 1468 godine i ponovno sagrađen pomoću istih egzekutora 1515. godine. 1755. godine je grad ponovo obnavljan posle nekoliko zemljotresa. 1907. godine je Kazablanka okupirana od strane Francuza, pod čijom administracijom je doživela brz procvat. Tako je moderan grad izrastao oko starog mavarskog.
    Tokom Drugog svetskog rata je grad bio vrlo važan kao mesto iskrcavanja savezničkih trupa na tlo Severne Afrike. 1943. godine je grad bio mesto sastanka britanskog premijera Čerčila i američkog predsednika Ruzvelta na kazablanskoj konferenciji. Na toj konferenciji su ova dvojica postigli sporazum o zajedničkoj borbi do potpunog uništenja Sila osovine. Tu su se naravno i odredile interesne zone svetskih sila, kao i napuštanje politike podrške prema pojedinim narodima.
    Povlačenje Francuske 1956. godine je dovelo do proglašenja nezavisnosti Maroka. To je u početku dovelo do niza teškoća Kazablanci, prvenstveno u ekonomskom pogledu. Napredna turistička trgovina i napredna industrija je postepeno tokom godina vratila gradu nekadašnji ekonomski sjaj. Prema popisu iz 1994. godine, broj stanovnika je iznosio 2,940,623.

Razgledamo džamiju Hasana drugog. Dolazimo do ulaza. Naravno, ne možemo unutra. Odlazimo ka trgu Ujedinjenih naroda u centru grada. Tu nam se pridružuje Jasmina Popov, nekadašnja novosađanka i član novosadskog Železničara. Sada živi u Londonu i radi kao stjuardesa. Ona će biti gost našeg puta ka Atlasu. Odlazimo u jedan luksuzni marokanski restoran. Tamo u tipičnoj atmosferi jednog afričkog restorana naručujemo po izboru. Salata, kao mešavina više različitog povrća stiže prva na astale. Sledi glavno jelo. Ja sam lično jeo janjetinu sa prženim bademima na tipičan domorodački način. Bilo je više nego ukusno. Zadovoljni, i sa punim stomacima, nastavljamo ulicama ovog grada. Dolazimo u pešačku zonu. Prilikom prelaska preko ulica moraš biti više nego oprezan, pošto ovde vlada zakon jačeg i bržeg (tiče se vozača, za koje pešaci ne postoje i za koje su naše drumske kabadahije mala deca). Obilazimo mnogobrojne prodavnice "đinđuva" gde mnogi od nas napraviše "dobar posao" (mislim na cenjkanje prilikom kupovine). U večernjim satima je teško proći ne samo ulicama Kazablanke, nego i drugih gradova Maroka. Sve živo je na ulicama. U ponoć polazimo iz legendarne Kazablanke (ali ipak saznadoh da istoimeni film nije ovde sniman, iako su Amerikanci nazvali jedan kafić preko puta njihove ambasade, "Kazablanka"). Okrećem se još jednom ka džamiji Hasana drugog, koja sada u večernjim časovima izgleda još lepše onako osvetljena.


Plaža u Rabatu	Kazablanka - plato ispred džamije Hasana drugog

Dalje... (Masiv Atlasa)