Goč   -   07.04.2007. - 09.04.2007.


| Prvi deo | Drugi deo |




   Ponedeljak, 09. april
    A onda je osvanuo ponedeljak, najlepši od sva tri dana. Potpuno obasjan suncem, čistog, plavog neba, bez oblačka. Vodja nam je, dakle, umesto Željina, pripremio turu na Ravnu planinu (Studena planina) i vrh Kavgalija. Autobusom smo došli do Gvozdačke reke, a odatle smo se markiranom i strmom stazom dugo peli kroz šumu. A onda smo izašli na lepe i zelene livade koje su se prostirale po vrhovima Studene planine.

Ka Kavgaliji

Malo smo uživali na njima, gledali na horizontu Kopaonik i Pančićev vrh još pod snegom, a zatim se polako popeli na najviši vrh, Kavgaliju (1355m). Sam vrh takodje je jedna velika livada na koju smo polegali i sa koje nikako nismo hteli da mrdnemo.

Na Kavgaliji

Naši pogledi bili su uprti ka nebu, beskrajnom, plavom...Beli tragovi aviona svuda po njemu, ukrštali su se, preplitali, jedan ide u Bugarsku, drugi se vraća ka Beogradu, treći ide za Grčku, četvrti...objašnjavao je Šaki kome je to posao...Visoko, visoko, iz daljine, čuo se zvuk tih aviona...A onda, u jednom momentu, svi smo zaćutali. Tišina je bila svuda oko nas, naši pogledi ka nebu, misli ko zna gde, a odnekud, iz nekog žbunja, čule se se ptice, njihov cvrkut...Potpuno stapanje sa prirodom. To je bila prava čarolija koja je potrajala samo nekoliko sekundi, ali koje ćemo se uvek setiti kada spomenemo Kavgaliju! Pokušavali smo na sve moguće načine da nagovorimo vodju da nam da još koji minut pauze više, pretili mu da ćemo ga vezati prusikom za drvce, govorili mu pogrešno vreme pošto nije imao sat na ruci, no, kako nas je čekao duži povratak, ipak smo morali da krenemo.

Proleće
Jemičak

I spuštanje je bilo zanimljivo.

Naročito deo staze koji je vodio niz potok Rakovac.
Niz potok

Tu je bilo i klizanja po vlažnom lišću, preskakanja potoka sa kamena na kamen, provlačenja ispod polomljenog drveća...I tako sve do Gvozdačke reke, gde nas je kod Šumareve kuće sačekao autobus. Stigli smo na Dobre vode oko 15 sati, a onda smo još dva sata uživali na drvenim klupama ispred doma, pili pivo, pričali, sunčali se...Na put smo krenuli u pola 6, a u Beograd stigli oko pola 10 uveče.
    Iz autobusa smo izašli zadovoljni, nasmejani, i zaista prepuni utisaka. Stisli smo jedni drugima ruke, poželeli i obećali da ćemo se što pre opet negde naći i da ćemo zajedno opet uživati u nekoj novoj lepoti, na nekoj novoj planini, na nekom drugom vrhu koji nas zove iz daljine...


subota: predjeno 20,5 km, svladana visina 640 m, ucestvovalo 27 planinara, dužina trajanja ture 7 sati.
nedelja: predjeno 24,5 km, savladana visina 880 m, pri spuštanju 1220m, učestvovalo 21 planinar, dužina trajanja ture 9 sati.
ponedeljak: predjeno 12 km, svladana visina 700 m, ucestvovalo 16 planinara, dužina trajanja ture 5 i po sati.



Beograd, 17. april 2007.
vodja puta: Milan Lončar
izveštaj (uz konsultacije sa vodjom puta): Marija Petrović
fotografije: Marija Petrović
PD Pobeda, Beograd