JAHORINA I ROMANIJA, 5-7.Decembar 2003

   
 
05.12.2003. Sa jednim satom zakašnjenja krenuli smo put Romanije. Na Pale smo stigli posle ponoći. Tamo su nas čekali Peđa i Neša Jakovljević, planinari PD "Romanija" sa Pala, naši stari prijatelji sa akcija na Maglić za Vidovdan, a i domaćini pri odlascima na Romaniju i Jahorinu. U lovački dom (kod domara Nedeljka Kovačevića), stigli smo oko 00.30 sati. Posle skoro pola sata uspeli smo nekako da se smestimo nas pedeset u trideset kreveta.

		06.12.2003. Po vedrom ali prohladnom danu, oko 8 sati krenuli smo od doma (1050m) ka Romaniji. Šumskim stazama i putevima prvo smo stigli do Novakove vode, pa do Novakove njive, ustvari proplanka na kome su planinari sa Pala počeli da prave drveni objekat. Odatle smo otišli u obližnju Novakovu pećinu na južnim stenama Romanije. Staza je pri kraju osigurana sajlama. Do pećine smo išli podijeljeni u dvije gupe. Odozgo je bio lijep pogled na planine Bjelašnicu, Visočicu, deo Treskavice, obližnju Jahorinu, u daljini na jugu obrisi Bioča, Maglića i Volujka sa večitim oblakom iznad Studenca, malo lijevo jedva vidljivi Durmitor i nebeska soa od Bobotovog kuka, pa na jugoistok Ljubišnja, Kovač, Javorje, na istok dolina Prače ka Drini i iza obrisi Bića kod Priboja, i jedva vidljive konture Zlatara i Zlatibora. Posle obilaska pećine stazom smo izašli na vrh Velika stijena (1600m). Gore smo poduže odmarali pa se vratili nazad do Novakove njive, nakon čega smo počeli da silazimo na zapad kroz šumu do sela Jelovci, i napokon oko 15 sati stigli u Sumbulovac (900m). Tamo nas je čekao autobus kojim smo se prevezli u blizinu pećine Orlovača. Deo grupe je ušao u prelijepu pećinu punu pećinskog nakita. Pećina je osvetljena i sa urađenom betonskom stazom. Po povratku smo se nazad preko Pala vratili u dom. Posle odmora, oko 19 sati smo se okupili na večeru za koju su se pobrinuli naši domaćini.
Pogled iz pećine Starine Novaka na Jahorinu

 

 

07.12.2003. Osvanuo je dan sa brdima pokrivenim snijegom. Posle osam sati smo preko Pala otišli na Jahorinu do hotela Bistrica odakle je pola grupe krenulo uz skijaške staze na prvi obližnji vrh Šator - 1875m. Duvao je jak vetar, bilo je hladno i maglovito pa se grupa po izlasku na greben vratila nazad gde su ih u hotelu čekali oni koji nisu išli gore. Oko 14 sati smo krenuli nazad ponovo po vedrom danu. Na Pale su ostali naši domaćini Peđa i Neša, a mi po zaleđenom putu preko Romanije skoro sve do Vlasenice išli nazad i oko 22.30 stigosmo u Beograd.
		Pogled sa Romanije na planine (s leva na desno): Treskavica, Visočica i Bjelašnica

Beograd, 10. decembar 2003.
Veroljub Kovačević

| Početna strana |