Tara   -   29.12.2007. - 02.01.2008.

-   Predov krst   -


| Prvi deo | Drugi deo |




    Poslednji dan u godini takode je bio sunčan. I opet onih «strašnih» minus šesnaest ujutru. Već navikli, krenuli smo ka Bilješkim stenama. Posle dva i po sata laganog hoda putem koji je takodje bio uglavnom očišćen, popeli smo se do vidikovca. Oni kojima je to prvi dolazak, nisu mogli da vide zelene vode Perućačkog jezera. Mogli su samo da vide more od magle i vrhove bosanskih planina koji su iz nje izranjali... Zaista fascinantan prizor. Na strmim i odsečenim liticama planine, takodje su se iz magle izvijale visoke i tanke Pančićeve omorike. Obišli smo i našu kućicu iz filma, a zatim se polako uputili nazad. Luda noć bila je pred nama, pa nismo želeli da se preterano umaramo tog dana

A zatim je usledilo novogodišnje veče. Bilo je tu svega: dobre domaće hrane, dobre muzike, dobrog igranja, veselog raspoloženja.
Luda noć

Domaćini su nam organizovali tombolu, na kojoj je opet bilo zanimljivih nagrada, a u ponoć, kada su se kazaljke na satu poklopile, uz bezbroj poljubaca i osmeha, uz sjaj prskalica i ispod šarenih konfeta, zamislili smo i glasno izrekli puno, puno želja. I naravno, kao i svake godine, ogrnuli smo jakne i istrčali na sneg da gledamo vatromet. Boca i Milan, kao dva vesela dečačića, radosno su skakutali oko te aparature za vatromet, iz koje su nam svesrdno ispaljivali rakete koje su se u raznim bojama rasprskavale na tamnom nebu i obasjavale visoke tarske četinare, a nas razgaljivale i beskrajno veselile. A onda, nastavak slavlja do ranih jutarnjih sati.

    Prvog januara dočekao nas je sneg koji je tiho i polako padao, ne remeteći mnogo tu mirnu i spokojnu atmosferu koja je vladala oko nas i polako nas budio iz dubokog sna. Posle kasnijeg doručka, spremili smo se za još jednu šetnju. Nikako ne možemo da zaobidjemo naše omiljeno brdo Galnik. I tog dana, krenuli smo ka njemu.

Galnik

Sve vreme je padao taj tihi, suvi sneg i nije bilo ni daška vetra. Idealno vreme za zimsku šetnju. Do podnožja brda došli smo za oko dva sata, a onda je započeo prilično strm uspon, po dubokom snegu. Na vrhu (1305m), zadržali smo se jako kratko, jer nije bilo nikakvog pogleda, a i duvalo je, te smo se polako uputili nazad. Popodne smo odmarali, pakovali poklone za našu tombolu, a uveče je opet usledila dobra zabava. Tombola je ove godine bila posebno vesela, naročito su tome doprineli raspoloženi voditelji, Boban i Mario, koji su vrcali od šala i dosetki.

Glavni dobitak na lutriji u rukama planinara početnika, Maria i veseli Boban

To veče, domaćini su dodelili i zahvalnice planinarima koji su bili na Predovom krstu tri puta do sada, dodeljena je i nagrada za najbolji plesni par,

a najmladja planinarka Sofija, bebica od samo sedam meseci, dobila je slikovnicu - pravilnik za planinare početnike. Krupnih okica, neodoljivog osmeha i ručica koje je veselo pružala ka svakom ko joj pridje, bila je kao pravi mali andjeo.
Sofija i Mila

Toliko je bila neodoljiva da je voditelji zamalo ne pokloniše kao glavni dobitak na tomboli!

Ne treba zaboraviti i drugu dečicu koja su nam, zajedno sa Sofijom, zaista još više ulepšala naš boravak na Tari.
Deca

A onda je neko doneo gitaru i započela je pesma.

Goca i gitara
Na gitari su se smenjivali Goca i Mario, smenjivale su se i pesme, jedna za drugom, neke setne i tužne, neke vesele...

I tako, već po malo umorni od dugih šetnji i večernjih zabava, oko dva sata posle ponoći, povukli smo se u sobe i zaspali dubokim snom, dok je sneg i dalje tiho padao nad Predovim krstom.

    Došao je i dan povratka. Sneg je prestao da pada, a sunce se opet probilo kroz oblake i predivno obasjalo ceo kraj. Za naš bezbedan povratak, pobrinulo se vozilo koje je pred nama očistilo sneg do ispred samog doma, tako da smo se, posle kraće šetnje po okolini, pakovanja i ručka, pozdravili sa domaćinima i krenuli put Beograda. Ovog puta smo išli preko Debelog brda. Nije bilo nikakvih problema na putu, pa smo u Beograd stigli već oko 9 sati uveče.
    Ostavili smo Taru za sobom. Ostavili smo je onako lepu i zanosnu. U najlepšoj beloj haljini na svetu. Ali, nismo mnogo tužni. Jer ćemo joj se vrlo uskoro, kada sve ozeleni i procveta, ponovo vratiti i zagrliti sa još većom radošću. Tu iskru radosti mogla sam da primetim u očima svih planinara koji su, umorni, ali zadovoljni, kročili te večeri na beogradski sneg.


Prvi dan: predjeno 22 km, savladana visinska razlika 700 m, dužina trajanja ture 9 sati, broj učesnika 40, 16 planinara popelo se na vrh.
Drugi dan: predjeno 13 km, savladana visinska razlika 380 m, dužina trajanja ture 5 sati, broj učesnika 41.
Treći dan: predjeno 13 km, savladana visinska razlika 500 m, dužina trajanja ture 5 sati, broj učesnika 23, na vrh se popelo 13 planinara.

Za tri dana ukupno prepešačeno 48 km i savladana visina pri usponu od 1580 m.

Sreda, 02.01.08. Pri povratku, grupa od 8 planinara krenula je ranije i spustila se pešice do Perućca i tako prešla još 14 km i spustila se 800 m.



Beograd, 11. januar 2008.
vodja puta: Milan Lončar
izveštaj: Marija Petrović
fotografije: Marija Petrović i Boban Sarić
PD Pobeda, Beograd