У мрачно јутро у суботу 26. фебруара мешовита оријентиринг екипа пробраних најјачих српских оријентираца из свих категорија и клубова упутила се у суседну нам земљу да би показала странцима како се тренира и ко се не плаши непознатог терена. Захваљујући Раду Гољовићу нисмо путовали по мраку јер је успео да се успава и одложи пут таман до сванућа.

Захваљујући новооткривеном таленту за организацију Стевану Роксандићу били смо у правом европском аутобусу са све филмским пројекцијама од кога је ретко које возило било брже на путу. На граници су цариници успели да нам нађу двојицу веома сумњивих путника (Душана Илића и Наташиног Стефана), које су после краћег “испитивања” вратили у бус. Само они знају како су их прегледали у оним малим кућицама са непрозирним стаклима, али по њиховим осмесима када су се вратили видело се да су уживали. И тако стигосмо на време у мађарску равницу прекривену танким снегом да се загрејемо пред старт. Раван терен са понеким брдашцетом од десетак метара висине и ретким растињем су сваког одушевили, што је резултирало одличним резултатима првог дана свих наших такмичара. Посебно похваљујемо освајаче првих места (Блажу Максимовића М21А, Ненада Стевановића М21Ц, Наташу Тодосић Ж21БР) на показаном знању. Исто тако похваљујемо и следеће људе на показаној упорности (Владан Радановић М21А, Мирко Козић М21БР, Методије Шентевски М60, Соња Симић Ж21Б, Наташа Ајданић Ж21Ц). На стази смо виђали зечеве и срне, а угођај је употпунио топао чај са давно заборављеним хлебом и масти после трке за повраћај изгубљене снаге.

Након трке, одлазимо у бању какве у Србији нема. Неколико базена (5 унутрашњих, 4 спољашња) са различитим температурама воде (од 30-70 степени), сауне, турска купатила. Осећај је непоновљив када сте у базену, а око вас снег и мање од 0 степени! У склопу базена су пећина, ђакузи, масажери, а посебно смо уживали у вртешци од воде која нам је пружила сате блаженства.

Полако је пао и мрак, упалила су се подводна светла и након још мало ноћног купања, отишли смо у колегијум на заслужено спавање. Сутрадан су времена са трке била блага катастрофа, изузев Милоша и Стефана Билића који су завладали М14 (2. и 3. место), али није нам жао, јер је тешко трчати на 0 степени после неколико исцрпљујућих сати проведених у термалној бањи. У повратку кући, Дејан Поповић Поп нас је забављао на свој начин и сви га поздрављамо. Путовање никад не би било исто без Кузмана, Вукајлије, Бабићки, Ангелине и Наташе, Михајла, Грује и Милице, Тамаре и Кристине, Муњаса и Тее, Софије, Пајчина, свих из ОТ Кошутњак, Марије и Тање, Душана К, Злаје, Пајка, Вељовића, Вулета и Милана, …, али ако смо случајно неког заборавили нека не замери, слике говоре све. Ово је тако добар почетак сезоне, захваљујемо се Мађарима на гостопримству и надамо се да ћемо у најскорије време поновити сличан излет.