Karpati, masiv Čukaš (Ciucas)
04-07. oktobar 2007.


 

04. oktobar   

Pošli smo  u 20 časova. U grupi je bilo deset planinara. Granicu smo prešli kod Đerdapa bez mnogo zadržavanja. Celu noć putovali preko Krajove, Karakala i Aleksandrije do Bukurešta.

5. oktobar, BUKUREŠT - Došli smo u 8.30 u zapadni deo Bukurešta. Obilazili smo grad, odnosno njegov centralni deo sve do 14 časova. Utisci o gradu su pomešani. Dosta lepih starih zgrada i gradskih četvrti do zapuštenih i oronulih takođe starijih građevina pomešanih sa zgradama novijeg stila što se baš ne uklapa. Dosta crkava, spomenika, skverova, trgova a kroz centar protiče manja reka sa pregradama preko kojih se praliva voda. Grad poprilično neočišćen, sa velikim saobraćajnim gužvama. Sve u svemu vredelo ga je obići ali treba više vremena.
Bukurešt, staro i novo

Po završetku obilaska Bukurešta dalje smo posle dugog izlaska iz grada otišli na sever putem do 60km udaljenog Ploeštija, zatim uz dolinu ulazimo postepeno u masiv Karpata gde se nalazi malo planinsko turističko mesta Kia /Cheia-800-900mnv/ na JZ delu planine. Iz ovog mesta se strmim propalim putem penjemo još 3km do proplanka na kome se nalazi veliki planinarski dom /cabana/ Muntele Rosu i mala kuća „Silva“ /1295m/ u kojoj smo mi bili smešteni u malim dvokrevetnim kućicama. Vrijeme nije obećavalo dobar sutrašnji dan. Umorni od 16 sati putovanja rano smo polegali.
dom Silva, u pozadini vrh Gropšoarele 1833m


6. oktobar
Dan predviđen za glavni planinarski uspon  na vrhove masiva. Ustali smo u 6 sati /po rumunskom vremenu, jedan sat unapred/ i u 7 sati krenula grupa od osam planinara.

Tura na ČUKAŠ (CIUCAS) 1954m
Polazak iz cabane „SILVA“/1250m/- kraći uspon pa silazak u gornji deo doline Valea Berii do izvora „N.Ioan“/1300m/, kratko uz dolinu pa uspon na predeo gde prestaje šuma do ruinirane cabane Ciucas/1595m/markacija žuta traka. Stigli do kuće za 2 sata. Od kuće /markacija crvena traka/ se penjemo na plato Chirusca/1664m/, zaobilazimo sa desne strane ogromne stenovite delove masiva Tigaile Mari što liče na stogove sena i dolazimo do stena Babele la Sfat ali zbog guste magle ih jedva uočavamo iako su na dvadesetak metara od nas.


Pre kiše i magle Babele la Sfat

Tu nas je i kiša pratila izvesno vreme. Ubrzo grebenom pored stenovitih vrhova izlazimo na najvišeg vrh masiva Ciu cas /1945m. Od pogleda ništa, stisla magla, jak severni vetar pa samo kratko ostajemo i silazimo na sever drugom stazom ka stenama Golijata, prolazimo podnožjem ali ih ne vidimo. Silazimo na prevoj Tigailor/1754m/ odakle se vraćamo zapadnim podnožjem centralnog dela /markacija crveni krst/ ponovo do doma Ciucuas. Tu troje odlaze nazad u dom a petoro nastavlja dalje ka južnom delu masiva.
   

Čukaš - 1945m Na vrhu

Silazimo na prevoj Chiruska/1567m/, zatim se penjemo na viši prevoj Gropšoarele/1663m/ i do glavnog raskršća staza Rascruce/1805m/. Odatle laka staza travnatom površi centralnog dela ka jugu do najvišeg vrha ovog dela planine Gropšoarele/1883m/. Na vrh smo stigli oko 14 časova. Obe strane ove planine su stenovite a gornji deo je zaravnjen iako u nastavku ima stenovitih grebena gde se nalaze lanci. Sa vrha se vraćamo stazom preko vrha Muntele Rošu/1765m/ i tek tada se dižu oblaci pa možemo da vidimo kuda smo danas prošli. U dom stižemo oko 17 časova. Dužina  ture po podacima GPS je 20km.

7. oktobar
BRAŠOV i BRAN    
Ujutro u 7 sati smo po kišovitom jutru preko  predgrađa Brašova Sacele u podnožju planine Piatra Mare otišli za Brašov. Tamo smo se zadršali od 9.30-11.30 sati. Obišli smo stari deo grada gde se nalaze stare crkve od kojih je najpoznatija Crna crkva, zatim centralni trg sa Parohijskim domom i muzejom. Od znamenitosti Brašova smo još obišli prvu Rumunsku školu što se nalazi u porti crkve Sv. Nikole.

Brašov, stari grad Brašov, prva rumunska škola i crkva Sv. Nikole

Za razliku od Bukurešta Brašov je vrlo lep i čist grad, sa dosta spomenika, zgrada srednjoevropskog stila, okružen planinama i šumama iz kojih povremeno  medvedi siđu u predgrađa u lov na kokoške i piliće. Posle Brašova smo se oko dva sata zadržali u Branu u obilasku dvorca grofa Vlada Cepeša ili Drakule. Uvek mnogo turista, gužva a većina suvenira asocira na Drakulu.

Bran - Drakulin zamak


Sad najgore sledi, dugi povratak krivudavim, neravnim i prilično prometnim putevim preko Karpata. Kampulung, Pitešti, Slatina, Krajova, Simeria, Filiaši i najzad Turn Severin. Granicu napuštamo pre 20 časova a u Beograd stižemo oko 11 sati zahvaljujući „brzom“ Rajku.

Beograd, 10. oktobar 2007.

Tekst i fotografije: Veroljub Kovačević, vodja puta

Pobeda Web Team 2007.