Pobedin Veliki put 2004.

Najviši vrh Ukrajine Goverla (2061m)
i Evrope - Elbrus (5642m)


- prvi deo -
Ispraćaj ispred Parlamenta
      26.06.04.
    Došao je i dan kada smo nakon višemesečnih priprema, odlučni da osvojimo još jedan vrh - i to ne bilo koji - s neizbežnom dozom strepnje, ličnih sumnji da li smo dovoljno spremni, puni iščekivanja, autobusom krenuli u predviđeno vreme ispred Skupštine SCG u Beogradu. Obavezno mahanje prijateljima i rođacima koji su došli da nas isprate se podrazumeva.
   Utonuli u misli, pokušavajući da se što udobnije smestimo jer nam predstoji dug put od oko 4.000 km u jednom smeru, stigli smo do granice sa Mađarskom. Nakon sat i po vremena provedenih na granici uđosmo u Mađarsku - uspavljivala nas je svojim nepreglednim ravnicama, no i pored toga društvo u autobusu je bilo vrlo veselo. Nakon više sati vožnje stigosmo u zanimljiv gradić Debrecin. Šta reći o njemu? - Bajkovit, čist, lep i ako prolazite blizu njega - nalazi se na dva sata od mađarsko-ukrajinske granice - obavezno svratite.
    Oko ponoći stižemo na granični prelaz ka Ukrajini. Par provedenih sati na granici - dok smo mi popunjavali formulare za ulazak u njihovu zemlju a oni kontrolisali naše vize i pasoše - rezultirali su našim ulaskom u Ukrajinu bez jednog člana ekspedicije iz Sarajeva. Vraćen u Mađarsku (problem: viza) uz naše iskrene želje - tada veoma malo ostvarljive ali... - da nađe način i pridruži nam se "negde" usput?!

   27.06.04.
  Drugi dan dočekasmo u autobusu. Tog lepog i sunčanog jutra stigli smo u Geografski centar Evrope - mesto gde se ukrštaju linije najsevernije-najjužnije, najistočnije-najzapadnije tačke Evrope - a koji se nalazi na oko pet sati od noćas pređene granice blizu gradića Rahova. Nedaleko odatle je i mesto gde se Crna i Bela Tisa spajaju i čine nama dobro poznatu Tisu. 

U Geografskom centru Evrope

   Posle kraćeg zadržavanja put nastavljamo ka Karpatima da bi smo nešto posle podneva stigli u podnožje planine Čeronohore. Cilj nam je bio Goverla (2061m), najviši Ukrajinski vrh. Put ka vrhu (uz kišicu koja nas je osvežavala) vodi kroz visoke četinare, blagog uspona te pored nekad važećeg graničnog kamena Čehoslovačke i Poljske (postavljenog 1928. godine).
Nekadašnji granični kamen
  Granični kamen (by Žarko Mirković)
Nailaskom na ovaj kamen, naišli smo na nekadašnju granicu gorepomenute dve države do 1940-te godine. Okupacijom 1939-te Poljske i Čehoslovačke 1940-te godine, Hitler je pripojio veće delove ovih zemalja sebi. Manji njihov deo (istočni) je uzeo Staljin (znači otprilike do zapadne granice današnje Ukrajine). Ratom (1941-1945), Hitler je oteo teritorije od Staljina sa kojim je 1940-te podelio ove dve države. Uspostavom 1945 godine SSSR-a, opet je Staljin povratio svoj plen. Kasnijim raspadom SSSR-a na nezavisne države, ovo parče (zapadno od karpatskog luka) je pripalo Ukrajini. Otuda ne čudi veliki broj katolika ovde.

  
Padine Goverle
Na najvišem vrhu Ukrajine - Goverla 2061m

Dalje visoki četinari bivaju zamenjeni niskim da bi prolaskom kroz iste (nagiba oko 50% - 60%), naišli na travnati a zatim na samom vrhu kameniti teren. Kratko zadržavanje na vrhu i obavezno slikanje uz obeležja koja smo zatekli na njemu i povratak drugom stazom do autobusa koji nas vozi do sledećeg usputnog odredišta tj. poznate ukrajinske banje Jaremča.

Nađosmo objekat u kojem ćemo prespavati pa posle večere smešteni po sobama (čistim, nerenoviranim verovatno poslednjih 20-ak godina) okončasmo i drugi dan našeg "velikog puta".