|
04.07.04.
Novi
dan je osvanuo suncem koje nas je milovalo
svojim zracima (bilo je još rano da peče), šatori
su pokupljeni kao i sva oprema - sačekaće ratrakt. Krećemo do Prijuta
11 gde će biti postavljen novi logor. Prijut 11 na 4200 metara ima
izgoreli Dom i nešto ispod njega Dom, još u
izgradnji, koji može da primi 30-ak planinara. Pogled sa Prijuta 11
nesvakidašnji. Svuda oko nas su snežni vrhovi - imate ih kao
na dlanu, nešto dalje lednička pukotina plavo-sivog leda
koji se nikada nije istopio.
|
Postavljanje
logora pri sve jačem suncu koje već
neprijatno peče na toj visini iscrpljuje.
Ostatak dana
provodimo u odmoru i prikupljanju snage jer je odlučeno da se krene dan
ranije od predviđenog na glavni uspon tj. zapadni Elbrus (5642).
Još jedna provera protoka kiseonika u krvi, pulsa, potvrđene
su već dogovorene naveze (od po 3 člana), proverena oprema. Počeli su
da se navlače neki oblaci i na licima ljudi se videla zabrinutost. Niko
ništa nije govorio i svi smo želeli da se oni raziđu -
nestanu. Dogovoreno ustajanje je bilo: 1 sat posle ponoći.
|
|
05.07.04.
1
sat - vreme je za buđenje tj. ustajanje ako je
neko uopšte mogao da spava. Nebo zvezdano, mesečina je -
lampe nam ne trebaju, hladno je. Sve misli su verovatno usmerene ka
vrhu i želji da se do njega dođe. Napreduje se korak po korak, jedan
korak udisaj, drugi korak izdisaj... Do ispod Skale Pastuhova 4800m
razmak između naveza je sve veći. Teško se diše i
potreba za pauzama je sve češća. Nagib je još
uvek blag...
|
Iznad
Skale
Pastuhova se nailazi na "plavi led" koji valja obići, a i nagib je sada
veći. Prvi sunčani zraci daju svemu posebnu sliku. Proveravaju se
dereze i ostala oprema, sklanjaju baterijske lampe... glavobolja je
prisutna kod svih... neki se usled
jačih simptoma visinske bolesti (jaka glavobolja, mučnina,
povraćanje...) vraćaju u logor...