- šesti deo -

    06.07.04.

     Osvanuo je još jedan prelep dan bez oblačka. Rasturen je logor - čeka se ratrakt. Obavezno slikanje i kreće se ka Garabašiju gde zatičemo skijaše i bordiste. Malo okrepljenja (čaj, kafa, salata) na stanici Mir i gondolama se polako spuštamo usput "beležeći" foto-aparatima što okolinu što nas same izgorelih i flekavih lica, ispucalih i nateklih usana, zadovoljnih i manje zadovoljnih učinjenim. Lepo je opet videti zelenu travu, cveće svih boja i naš autobus. Sedišta autobusa nikad nisu bila udobnija. Usput smo obišli i spomenike prvih osvajača Elbrusa.

Oni su ispeli Elbrus (na Prijutu 11)

Učesnici uspona na Prijut 11

    Platforma je opet na vidiku, pa onda terenska vozila koja posle svega i nisu tako neudobna. Bilo je lepo sedeti i uživati u svoj lepoti šuma, cveća, plavog neba koje su krasili oštri snežni vrhovi.

Domaćini Instruktori alpinizma

Opet smo u školsko-nastavnom centru Ulu-Tau. Manji deo grupe ima sreće da spava u krevetu - u međuvremenu su pristigli sportisti koji su ih zauzeli. Ostatak grupe je proveo noć u vrećama na podu svečane sale. Ipak pre spavanja u sali je održano svečano veče povodom našeg osvajanja Elbrusa. Načelnik centra je čestitao na uspehu, podelio diplome i značke "Alpinista Rusije", a bilo je tu i lepih ruskih pesama. Gašenje svetla nas je podsetilo na kućni red Centra.

 

Pauza od sat-dva prija - probao se tu i domaći specijalitet - šašljik - nešto kao naš ražnjić (nisam baš sigurna koja vrsta mesa je u pitanju), kupilo se nešto suvenira, votke ... i krenulo dalje ka Mineralnije vode. Pola sata pauze kod spomenika Ljermontovu koji je poginuo u dvoboju braneći čast jedne dame... romantično... za romantične duše... Put se dalje nastavlja ka Mineralnije vodi gde predveče pozdravljamo člana ekspedicije iz Sarajeva - vraća se avionom kako je silom prilike i došao. Posle toga se razgleda prelepi pravoslavni hram pa kreće ponovo na put ka Rostovu.

Spomenik Ljermontovu

    08.07.04.
    Posle ponoći smo preko Dona prešli pored Rostova provodeći još jednu noć u autobusu. Pred zoru stižemo na granicu. Na naše iznenađenje, granicu smo prošli dosta brzo - par sati i nije nešto u odnosu na 10-ak i više pri ulasku. Ukrajinski carinici su bili čak nešto brži... uplovili smo u beskrajne Ukrajinske ravnice. Vreme je lepo, raspoloženje u autobusu dosta dobro. Ceo dan u autobusu može jako da zamori, pa spas stiže u vidu predloga da se napravi pauza na livadi kako bi smo, prvi put, aktivirali zajedničku kuhinju. Makaroni i gotovo jelo su na meniju - i to je promena. Predveče nastavljamo ka Harkovu kroz koji samo prolazimo žureći ka Kijevu.

     Par sati posle ponoći stižemo u Kijev. Sa prvim sunčevim zracima, dočekavši red u kupatilu, oko pet sati odlazimo na spavanje... Devet sati je ujutro i vreme za ustajanje. Treba obići Kijev za samo jedan dan.  Kažu da u Kijevu boravi oko četiri miliona ljudi. Autobusom smo, uz stručnu pomoć dva turistička vodiča, obilazili grad.

Kijev

Nizale su se tu prelepe građevine: zgrada Opere T. Ševčenka, hram Sv. Nikole, Nacionalni univerzitet, zgrada pošte u centru. Prošli smo pored stadiona Dinama, obišli park Marinski i u njemu videli Marinski dvor. Spomenik osnivačima Kijeva - dva brata i sestra su negde sa severa doplovili i osnovali Kijev a po jednom od braća Kijev je dobio i ime. Kijev ima sličnosti sa Beogradom jer ima stari i novi Kijev. Stari je sagrađen na brežuljcima a kad se pređe reka Dnjepar ulazite u potpunu ravnicu novog Kijeva. Pečerska lavra - 12 hramova, smeštenih na ogromnom prostoru, od kojih zastaje dah. Prekrasnih kupola koje blistaju na suncu, hramovi odišu čistotom i mirom. Tu su reči suvišne, prepustite se tišini i možete satima da obilazite oko hramova, ulazite u njih, gubeći osećaj za vreme.

 

Osnivači Kijeva

Novi Kijev preko Dnjepra i hrama Uspenja Bogorodičinog

   Ipak, predveče nas tera dalje, treba obići još lepih mesta, kupiti poneki suvenir... Veče u centru Kijeva, večera na trgu prepunom cveća i fontana, okruženi spomenicima i lepim građevinama čine da dani i noći provedeni u autobusu, spavanje u šatorima na snegu budu iz nekog "drugog filma". Jedan nepuni dan je kratak za sve ono što Kijev pruža.
    Sastanak u određeno vreme ispred našeg autobusa nas delimično vraća u stvarnost te puni utisaka odlazimo do objekta gde smo smešteni.

        10.07.04.
   Još jednom smo spakovali stvari u autobus pa posle doručka krenuli dalje. Ceo dan vožnje, popodne zajednički ručak, a onda predveče na oko tri sata od Ukrajinsko-Mađarske granice smo sreli na putu grupu planinara iz Beograda. Oni su krenuli da prođu i dožive sve ono što smo mi već doživeli na ovom putu. Posle veselog pozdravljanja, razmene raznih korisnih i manje korisnih informacija, svako ode svojim putem. Mi rasterećeni a oni, činilo se, opterećeni svim ovim čime smo i mi bili pri polasku.
    Nešto pre ponoći smo stigli do Čopa - granica sa Mađarskom. Ostatak noći smo proveli vozeći se kroz Mađarsku.