Kilimandžaro 2006.

treći deo:  Aklimatizacioni uspon 

18. januar: Kilimandžaro, Marangu gate (1857m) - Mandara Hut (2700m)

Izlazim iz sobe i pred očima - šok! 
Kilimanzdžaro u svoj svojoj lepoti. Zapanjeno kažem Stepi - čoveče, evo ga! Ne verujem svojim očima, pa ja sam ispod najpoznatijeg vulkana na svetu. "Samo" 5000 metara iznad vidi se Uhuru Peak prekriven "snegovima Kilimandžara"! Da li ćemo ga popeti?! Svi smo zagledani u vrh i u nekoj vrsti euforije, ali i svesni ogromnih napora koji nam predstoje.

Kilimandžaro (5895m) iz Mošija (850m) 17.01. popodne Jutro 18.01. osvanulo je sa novim snegom na Kilimandžaru

           Pre podne nam prolazi u nestrpljivom čekanju izgubljenih rančeva i opreme. Najzad oko 12h stižu stvari. Prepakujemo se i naši nosači tovare kombi. Oko 13.30 krećemo ka Nacionalnom parku. Četrdeset pet minuta ugodne vožnje do ulaza u park proveli smo očima prikovanih na vrh Kilija. Sledi dugotrajna procedura registracije svih učesnika ekspedicije, kao i našeg vodiča, 7 pomoćnika vodiča, 44 nosača i jednog kuvara. U 15h, veliki trenutak. Prolazimo kapiju i ulaskom u gustu i vlažnu prašumu započinje naš uspon sa visine od 1850 m. Sve nam deluje nestvarno. Drveće, cveće, skriveni majmuni…
          Lagano napredujemo i od naših vodiča učimo prve i najvažnije reči Svahili jezika – pole, pole (polako, polako). Svako ko je bio ovde i ko je penjao ovu planinu zna da se u ovim rečima krije ključ uspeha. Iz tog razloga još u Beogradu je određeno da Maja ide na čelu kolone, jer ima odličan osećaj za ravnomeran tempo uspona. I voda, naravno. Od danas je svaki dan treba piti u količini od 4-5 litara. Disanjem se gubi ogromna količina tečnosti i ako se ona ne nadoknadi kraj pentranja je vrlo blizu. Stoga, pole - pole, nalivaj se vodom i gazićeš snegove Kilimandžara. Svi u grupi to znaju i strogo se pridržavaju uputa naših vodiča.


            Nastavljamo dalje. Lično, meni je ovaj deo kroz šumu, pardon, prašumu najlepši deo kojim sam hodao. Takvu floru i faunu nikada nisam video, i nadam se da ću se opet kretati sličnim predelima.
Marangu gate (1850m)
   

Polazak ka Mandara hut (2700m) Uspon ka Mandara hut

          U 19.20, sada već po mraku, eto nas u prvom visinskom logoru - Mandara Hut, na 2700 m. Smeštamo se u nekoliko prostorija i uskoro večeramo. Našim vodičima dajemo prazne flaše kako bi ujutro imali dovoljno vode za dalje napredovanje. Voda koju pijemo je iz lokalnih potoka i  neophodno je prokuvati. Tu postoji jedan problem. Voda na većim visinama provri na temperaturi nižoj od 100 stepeni, pa mi ipak koristimo jod ili pilule za dezinfekciju.
          Uveče, kao i svaki naredni dan, Stepa će proveravati saturaciju (procentualni sadržaj kiseonika u arterijskoj krvi), puls i popunjavati zdravstveni karton o svakom učesniku ekspedicije, kako bi na vreme uočili eventualne nepravilnosti u funkcionisanju organizma na većim visinama. Dragana Aranđelović, naš klupski lekar, pripremila nam je pre polaska u Afriku, neophodnu medicinsku dokumentaciju o svim učesnicima ekspedicije. 

            Kilimadžaro: najveći planinski masiv u Africi. Prostire se u severoistočnom delu Tanzanije. Najviša uzvišenja ove planine su: Kibo (Uhuru Peak 5895m) i kraterom prečnika oko 2500m i dubine oko 180m, Mawenzi 5151 m i Šira 4300 m. Na Kiliju se smenjuju različite klimatske zone: tropski predeo do 2800m, pa deo sa niskim rastinjem do 4000m, alpska pustinja i Ice Cap ili večiti led.  Vrh Kibo-a je prvi put osvojen 1889. godine, a Mawenzi  tek 1912. Jugosloveni su prvi put popeli Uhuru 7.11.1954. godine.
Mandara hut (2700m) – ženski deo ekspedicije
   


19. januar: Mandara hut (2700m) - Horombo Hut (3720m)

          Ujutro u 9.20 nastavljamo dalje ka sledećem visinskom logoru. Ubrzo smo izlašli iz šume i na oko 3000 metara visine okruženi smo samo niskim rastinjem. Oko nas su letele neke čudne i slatke ptičice. Uskoro se pred nama otkrio prelepi vrh Mawenzi. Na 3500 metara pravili smo dužu pauzu kako bi ručali. Dok smo jeli oko nas su obletali crni gavranovi. Na većim visinama oni su jedina bića koja nam prave društvo.

Uspon od Mandara hut (2700m) ka Horombo hut (3720m) Prvi susret sa Mawenzijem (5149m)

        U 15.30 nakon šest sati hoda stižemo do Horombo Hut-a, drugog visinskog logora na 3720 metara. Registrujemo se, smeštamo se u četiri kućice sa po šest ležajeva. Večeramo i idemo na spavanje. Ovo mesto će nam biti dom naredna dva dana koja smo odredili za aklimatizaciju. U principu, većina penjača ovde ostaje samo jednu noć, ali smo se mi odlučili za tri, sa aklimatizacionim usponima na visine iznad 4000 metara, kako bi se ovako brojna grupa u što većem broju popela na vrh.
Horombo hut (3720m)
   
20. januar: Aklimatizacija : Horombo hut (3720m) – Mawenzi hut (4535m)

          Nakon jutarnjih aktivnosti koje su se ogledale u umivanju, doručku i pakovanju, tačno u 9.25 pošli smo na aklimatizacioni uspon ka Mawenzi Hut-u. Veoma sporim hodom, uživajući u prelepom pogledu na Kibo, Mawenzi, oblake ispod nas kao i "zebra stene" u 13.15 izašli smo na visinu od 4535 metara, do Mawenzi hut-a. Vrlo kratko smo se odmorili i vratili se u Horombo u 15.30. Ostatak dana smo proveli u odmoru, uz naravno obilni ručak i večeru. Neću ni pominjati da smo se i dalje nalivali litrama i litrama vode.
Aklimatizacioni uspon ka Mawenzi hut (4535m)

Aklimatizacija


         Stepa: "Oko 17h popodne pozvali su me rendžeri iz Horombo hut-a da mi saopšte da ujutru moramo krenuti naviše. Naime, uobičajeno je zadržavanje od samo jedne ili dve noći na visini od 3720 metara. Nama je sledeća noć bila druga i oni smatraju da nakon nje treba da nastavimo uspon i oslobodimo mesto drugim ekspedicijama koje idu iz doline. Posle 6 meseci planiranja i priprema, vrlo teško mi pada mogućnost izmene odabranog plana uspona. Pribegavam zato, u dogovoru sa Beatusom, "maloj" laži. Obaveštavam ih da imamo 8 članova ekspedicije koji imaju visinsku bolest i da tek prekosutra možemo da nastavimo uspon. Ne želim da preskočimo dan za odmor i još jednu noć na visini od 3720 metara koji treba da nam vrate neophodnu svežinu za završni uspon. Sve je precizno dogovoreno nekoliko meseci unapred. Nakon provere, ujutru mi saopštavaju da je sve u redu i da možemo da ostanemo".
Mawenzi hut (4535m)

21. januar 2006. Aklimatizacija: Horombo hut (3720m) – Last Water Point (4050m)

          Ovaj dan je prvobitno bio predviđen za potpuni odmor, ali kako se grupa osećala izvanredno, odlučeno je da se napravi još jedan lagan uspon na visinu od preko 4000 metara. Tako smo u 9.55 pošli stazom ka Kibo Hut-u i nakon sat i po izašli na visinu od 4050 metara. Želja nam je bila da idemo dalje, ali je razum ipak prevladao, pa smo odlučili da čuvamo snagu i vratimo se u Horombo. Posle podne smo se prepakovali i pažljivo spremali stvari za sutrašnji dan koji je trebao biti vrlo težak. Naime, za 36 sati trebalo je popeti se do Kibo Hut-a, zatim se popeti na vrh i vratiti se u Horombo. Sve u svemu 2200 metara uspona i silaska, bez noćenja. Svi smo se i psihički i fizički spremali za to. Na naše zadovoljstvo, lekarski pregledi pokazuju da smo svi spremni za nastavak uspona.