Država Bugarska, planina Rila, vrh Maljovica : - cilj i želja dvadeset jednog planinara iz raznih planinarskih društava Srbije koji 22.05.2005. u 6 ujutru kreću na uspon. Ja sam jedan od njih, Gogan Kocić iz Velike Plane, 54 godina star, član Psd Pobeda - Beograd.
Dan sunčan, topao, predivan. Mesto dogadjanja: planinarski dom na Sedam jezera, visina 2169 m. Dvadeset metara od doma, minut od polaska, delić sekunde, trenutak nepažnje, okliznem se i slomim nogu. Počinje moja agonija, ali na žalost i agonija svih ostalih dvadeset planinara. Vodja akcije, Vlada Matkovic, tad pokazuje svoje iskustvo i što je još važnije svoju ljudskost. Donosi odluku: ne mogu drugačije da budem spušten do lekara nego na rukama planinara. Neke poznajem, neke ne. Pa zar ja da im pokvarim osvajanje vrha; većina od njih nikad nije pela Maljovicu; danas su imali šansu. Ja sam im je pokvario. Nosili su me na rukama pet sati, nisu me mrko pogledali, nisu mi reč prekora uputili, samo šala, reči bodrenja; zaboravljam na nesnosan bol u slomljenoj nozi. Vidim samo znoj onih koji me nose i teret koji stoički podnose. Predaju me gorskoj službi spašavanja Bugarske. Još jednom doživljavam ljudskost sa velikim LJ. Momci došli direktno sa svadbe, oženjeni ljudi sa nedeljnog ručka,... sve dobrovoljci. Pomoć sa svih strana, zemlja strana, a ja se osećam kao kod kuće. U bolnici u Dupnici rentgen pokazuje prelom, ortoped na poziv dolazi od kuće, nasmejan, vedar,...ja već u 14 časova imam gips na nozi, bolove više ne osećam... samo dobrotu čoveka, veličinu ljudske duše, osmehe svih ljudi iz autobusa koji dolazi po mene da me poveze kući.
HVALA VAM SVIMA !
Kocić Gogan, članska karta br. 121252

Nazad na izveštaj